U ime mira
11. novembar 2018.
Desetine šefova država i vlada došli su u Pariz povodom velike ceremonije obeležavanja kraja Prvog svetskog rata koja se održava kod Trijumfalne kapije. Nemačku je predstavljala kancelarka Angela Merkel, a Srbiju predsednik Aleksandar Vučić.
Bulevar Šanzelize je ukrašen bezbrojnim francuskim trobojkama. Oko 10 000 policijaca je obezbeđivalo ceremoniju. Tačno u 11 časova zvonila su sva crkvena zvona u Francuskoj - kao što je to bilo i 11. novembra 1918. kada su oglasila primirje.
Da bi bilo očigledno da je Veliki rat, kako se naziva u Francuskoj, zaista bio globalan i da je imao posledice širom sveta, u proslavi je učestvovala i umetnica Anželik Kiđo rođena u Beninu. Procenjuje se da se 200.000 afričkih vojnika iz francuskih kolonija, posebno Senegala, borilo u Evropi ili na afričkim frontovima, gde su se sukobile evropske kolonijalne imperije.
"Još uvek imamo dug prema tim vojnicima", rekao je savetnik Jelisejske palate o ulozi takozvane "crne armije“. A Britanija je dovela trupe čak i sa drugog kraja sveta, iz Australije, da se bore protiv Nemaca i njihovih saveznika.
Dok je sipila kiša, francuski predsednik Emanuel Makron je držao govor u počast borcima Prvog svetkog rata. „Umrli su za slobodu i dali najveću žrtvu, prošli kroz pakao koji ne možemo da zamislimo“, rekao je Makron.
Istovremeno je upozorio da se iz Prvog svetskog rata izvuku prave pouke: "Patriotizam je suprotan nacionalizmu i egoizmu". Onaj ko danas kaže, „Prvo moja zemlja", uništava veličinu sopstvene nacije, rekao je francuski predsednik verovatno u pravcu američkog predsednika Donalda Trampa. Makron se pozvao na međunarodnu saradnju, jer: „Mi imamo odgovornost da budućim generacijma ostavimo bolji svet.“
Evropsku uniju i Ujedinjene nacije francuski predsednik je označio kao znake nade. On je eksplicitno naglasio saradnju sa bivšim ratnim neprijateljem, Nemačkom i pozvao okupljene šefove država i vlada da „otkriju bratstvo". Istinski patriotizam je ljubav prema miru. „Živeo mir!“ - bile su reči kojima je francuski predsednik završio govor.
Na kraju komemorativne ceremonije, uz zvuke Bolera Morisa Ravela, predsednik Emanuel Makron je zajedno sa đacima simbolično ponovo upalio večni plamen na grobu Neznanog junaka, pod trijumfalnom kapijom u srcu Pariza.
„Primirje nije značilo mir", rekao je Emanuel Makron. U istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku, sukobi su se nastavili do 1923. godine. Pojavile su se nove države, stvorene su nove sporne granice. „Posledice Velikog rata i se osećaju i danas“, rekao je Makron.
U okviru obeležavanja godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, najavljeno je prvo zasedanje Pariskog mirovnog foruma. Forum je uspostavljen na inicijativu francuskog predsednika, a kao odgovor na rastuće tenzije u svetu i opasnosti po međunarodnu saradnju.
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer učestvuje na memorijalnoj službi u Londonu. Zajedno sa britanskim prestolonaslednikom princom Čarlsom, položio je venac u spomeniku palim borcima Prvog svetskog rata u centru Londona. U večernjim satima, on će sa kraljicom Elizabetom II biti na memorijalnom bogosluženju u Vestminsterskoj opatiji.
Nemačka kancleraka i francuski predsednik su juče (10.11.) bili u mestašcu Kompjenju gde je 11. novembra 1918. potpisano primirje i time okončan Prvi svetski rat. Emanuel Makron je tokom obilaska memorjalnog centra u tom mestu ukazao na opasnosti koja vrebaju i danas. „Mi proživljavamo vreme koje podseća na razdoblje između dva svetska rata", rekao Makron i aludirajući na ponovni rast nacionalizama u Evropi povratak bauka antisemitizma. Na komemoraciji su počasnu povorku činili vojnici nemačko-francuskih jedinica.
Svaki učenik u Nemačkoj zna stanice na putu nemačko-francuskog pomirenja: 1963. Jelisejski ugovor koji su potpisali Šarl Degol i Konrad Adenauer i dvadeset godina kasnije slika koja obišla svet i na kojoj se Fransoa Miteran i Helmut Kol na groblju u Verdenu drže za ruke.