U Indiji još love „veštice“

Uprkos jasnim zakonima koji treba da spreče zločine protiv ljudi optuženih za veštičarenje, Poni Orang, 63-godišnja majka petoro dece, mučno je pogubljena pre nekoliko dana u provinciji Asam na severoistoku Indije. Oko 150 seljana izvuklo ju je iz kuće, potom su je mučili i na kraju joj mačetom odrubili glavu. Uhapšeno je 16 ljudi, među kojima devet žena. Histeriju protiv Orang je pokrenuo lokalni sveštenik, koji ju je optužio za vradžbine od kojih lokalno stanovništvo oboleva. Takvi zločini nisu retkost posebno u siromašnim plemenskim zajednicama Indije. Indira Jaising, viša pravnica u Vrhovnom sudu Indije, u intervjuu za DW pojašnjava da je sujeverje najčešći izgovor za ritualna ubistva, ali da su pravi razlozi klasna i polna diskriminacija, a neretko i osveta.

DW: Da li se veštičarenje još uvek praktikuje u indijskim selima?

Indira Jaising: Pretpostavka je da je veštičarenje još uvek znatno u praksi u Indiji, premda ja naravno mislim da veštice ne postoje. U svakom slučaju, žene su najčešće žrtve nasilja i ubistava upravo zbog veštičarenja. Prema tradicionalnim verovanjima, veštice se rađaju sa urođenim magičnim moćima, a ljudi im se često obraćaju zbog zdravstvenih problema. U tom kontekstu, dosta nam govori i nedavni slučaj samoprozvanog verskog vođe Asarama Bape. Njegovi sledbenici veruju da on ima magične moći i posećuju ga zbog medicinske pomoći. Trenutno je na suđenju, jer je seksualno iskoristio maloletnu devojčicu tokom takozvanog lečenja. Ipak, on neće biti označen vešcem.

Koliko je česta praksa nazivanja muškaraca ili žena vješticama i koliko se često dešavaju napadi ili ubistva takvih osoba?

Prema poslednjim podacima indijske vlade, u periodu od 2000. do 2012. godine je širom Indije pogubljeno nekih 2.100 ljudi, većinom žena, a sve pod optužbom za veštičarenje. Sve se to dešava u određenim zabačenim krajevima pojedinih provincija sa većinskim plemenskim zajednicama, a ne u celoj zemlji. U provinciji Asam u poslednjih 13 godina ubijeno je više od 130 osoba, većinom žena. Suđenja vešticama i njihova egzekucija zabeleženi su u 17 od 27 regiona te pokrajine. Napadi su čest izgovor za neku vrstu diskriminacije ili uskraćivanja prava. U istočnoj provinciji Odiša, posebno na područjima pod kontrolom Maoista, lov na veštice je česta je pojava, iako se dešava u relativno razvijenom regionu, bez plemenskih društava.

Zašto su ti ljudi zaista ubijeni?

U većini slučajeva žene se okrivljuju i žrtvuju za sva zla u društvu, poput gladi, suše, ili nedostatka vode u bunarima. Razlozi za tako nešto kriju se u strogom patrijarhatu, nepismenosti, sujeverju, ali i nedostatku zdravstvene zaštite. Ženama se često osporava pravo na imovinu. U mnogim slučajevima, na primer, žene, posebno udovice, postaju mete zbog zemlje i imovine. Ovakvi zločini ipak nisu striktno vezani za siromašne i zaostale provincije. Dešavaju se i među učenim ljudima i u dosta razvijenijim područjima.

Neudate žene, žene bez dece i udovice posebno su česte žrtve ovakvih zločina. Takođe, žene koje se drugačije ponašaju, možda zbog mentalne nestabilnosti ili određenih hormonalnih poremećaja, često se optužuju za veštičarenje. Najbližu rodbinu, na primer, devojaka koje imaju određenih zdravstvenih problema, najčešće odvode vračevima ili vračarama. To je posledica propusta države da osigura adekvatnu zdravstvenu negu onima kojima je najpotrebnija. Ne treba zaboraviti da je lov na veštice takođe praksa koju nameću kaste, odnosno koju više kaste koriste da bi dodatno stigmatizovale siromašne i urođeničke kaste, proglašavajući ih vešticama.

Zašto zakoni protiv prakse „lova na veštice“ nisu efikasni?

Različite provincije imaju svoje lokalne zakone u vezi sa veštičarenjem i drugim neuobičajenim praksama. Problem je u njihovom sprovođenju. Na primer, u 15 odsto slučajeva registrovanih u Asamu od 2008. godine, istraga je završila u ćorsokaku, a policija je tvrdila da ne može da identifikuje krivca. Lokalne zajednice moraju znatno da ojačaju da bi bile u stanju da sprovode zakone.

Šta onda još treba učiniti?

Lov na veštice je samo jedna od mnogih formi nasilja nad ženama. Nejednakost u društvu i polna diskriminacija su problemi koji moraju biti rešeni na nekoliko različitih nivoa, počev od bolje informisanosti javnosti, od najnižih slojeva, pa do boljeg kreiranja politike o tim pitanjima. Civilno društvo i vlada bi trebalo da sarađuju od najnižih do najvišeg nivoa kako bi promenili mentalni sklop ljudi. To se može ostvariti putem informisanja, obrazovanja i komuniciranja s javnošću. Mediji su, u tom smislu, takođe snažno oružje. Isto tako, mogu biti kreirane lokalne organizacije za prevenciju lova na veštice, kao i one za kompenzaciju, rehabilitaciju i reintegraciju u društvo žrtava ili porodica žrtava.

*Indira Jaising, 1940, je viša pravnica u Vrhovnom sudu Indije i osnivačica Pravne zajednice, indijske nevladine organizacije za promociju ljudskih prava. Poznata je kao zastupnica žrtava hemijske tragedije u Bopalu.