U Nemačkoj nedostaju važni lekovi

U apoteci u jednom šoping centru u Berlinu sve deluje normalno. Kupci dolaze i odlaze. Često su tu roditelji kojima su za decu potrebni lekovi protiv temperature i bolova. S obzirom na to da najmlađi još ne mogu da gutaju tablete, za njih postoji slatki sirup koji sadrži aktivnu materiju paracetamol ili ibuprofen. Svake godine u Nemačkoj se proda više od deset miliona pakovanja takvih sirupa. Ali, sada su rafovi prazni.

Sirup s paracetamolom bio je deficitarna roba još početkom godine, kaže apotekarka koja ne želi da joj se navodi ime. „U međuvremenu sirup s ibuprofenom više nije dostupan, kao ni sprej koju proizvodi jedne velika kompanija. Sve je veća nestašica i čepića za temperaturu.“

Izgledi da će se nešto uskoro poboljšati, kaže, nisu dobri. „U narudžbinama za zimu već su nam u potpunosti otkazane sve one za dečije lekove protiv bolova i temperature.“

Nedostatak sirovina, velika potražnja i nedostatak papira

Berlinska apoteka nije izolovan slučaj. Uska grla u isporuci pogađaju čitavu Nemačku. Sve više očajnih roditelja se javlja na društvenim mrežama. Ako hladne obloge ne snize temperaturu, često je jedina opcija – odlazak u bolnicu.

„Naravno da smo pitali kompanije zašto ne isporučuju“, kaže berlinska apotekarka. Kao razlozi, navedeni su povećana potražnja i nedostatak sirovina. „A u međuvremenu je jedna firma poručila da nedostaje papira i da zato nema ambalaže.“

Pandemija korone sve je pogoršala

Nakon ukidanja mera protiv korone, poput obaveze nošenja maski, u proleće je zabeleženo mnogo slučajeva dece s respiratornim bolestima i povišenom temperaturom. Uz to, bilo je i gomilanja zaliha zbog „vesti u medijima o uskim grlima u isporuci“, ali i „kašnjenja isporuka raznih proizvođača“.

Generalno, situacija u farmaceutskoj industriji je problematična, navodi se u saopštenju nemačkog Saveznog udruženja proizvođača lekova. „Problemi u globalnim lancima snabdevanja, hronični nedostatak kvalifikovanih radnika i nedostatak osoblja povezan s koronom“ dodatno su zakomplikovali situaciju za proizvođače lekova.

Radi se o novcu

Najvažniji razlog ipak je finansijski. Farmaceutskoj industriji se jednostavno ne isplati da proizvodi lekove protiv bolova za decu. Zdravstvena osiguranja plaćaju kompanijama 1,36 evra za flašicu sirupa s paracetamolom. Taj iznos nije povećavan deset godina.

„Brzi rast troškova proizvodnje lekova s jedne, kao i zamrznute cene maloprodaje s druge strane, razlog su da se prilikom proizvodnje lekova kao što su paracetamol sirupi posluje sa gubitkom“, žali se Andreas Burkhart, generalni direktor farmaceutske kompanije „Teva“. „Nijedna firma to ne može dugoročno isprati.“

Sa svojom markom lekova „Ratiopharm“, firma „Teva“ je poslednji veliki proizvođač tog sirupa za decu u Nemačkoj. Pre dvanaest godina bilo ih je – jedanaest. Otkako je u maju jedan drugi veliki proizvođač zaustavio proizvodnju, „Ratiopharm“ mora da pokrije 90 odsto potražnje. To je nemoguće – i zato je firma otkazala neke narudžbine za zimu. Razlog: „Neočekivana i naglo povećana potražnja na tržištu“ i „kašnjenja isporuke naših proizvođača sastojaka“.

Napetost na tržištu

A to šta se događa kada važni lekovi više nisu dostupni pokazalo se početkom godine u vezi s lekom za rak dojke tamoksifenom. To je lek za koji nema zamene i koji je hitno potreban teškim bolesnicima. I tu je došlo do problema u snabdevanju, jer su se proizvođači povukli iz proizvodnje navodeći kao razlog prevelike troškove.

U februaru je intervenisao Savezni institut za lekove i medicinske uređaje (BfArM) i naložio da, zbog hitnosti situacije, lekovi koji sadrže tamoksifen sada mogu da se uvoze iz inozemstva bez nemačke licence. Time, međutim, problem nije rešen – u drugoj polovini 2022. ponovo se očekuje nestašica.

Apoteke spravljaju sopstvene lekove

Prema navodima BfArM, trenutno ima više od 260 lekova s kojima u Nemačkoj ima problema oko isporuke. U tu grupu spadaju uobičajeni antibiotici, lekovi za štitnu žlezdu, oni za smanjenje krvnog pritiska, ali i lekovi drugi koji su hitno potrebni u bolnicama. U nekim slučajevima apoteke mogu same da pripremaju lekove, ali za to su im potrebne osnovne sirovine.

„Tim osnovnim sirovinama se trguje na globalnoj nivou i često postoji samo nekoliko proizvođača pojedinog aktivnog sastojka – uglavnom u Aziji. Ako postoji problem u fabrici u Kini na primer, ili neka zemlja uvede zabranu izvoza, onda su mnogi proizvođači naknadno time pogođeni“, objašnjava Ursula Zelering iz Savezne organizacije nemačkih udruženja farmaceuta.

„Ako apoteka ima zalihe, njeni farmaceuti mogu i sami da proizvedu sirup protiv povišene temperature“, kaže Zelering. „Ali, izrada lekova dugo traje, a i u apotekama nedostaju kvalifikovani radnici.“

A tu i troškovi. Iz apoteka koje same proizvode sirup protiv groznice poručuju da bi, kad bi se uračunale sirovine, troškovi osoblja i rad, jednu flašicu trebalo naplatiti 20 evra.

Farmaceutska industrija traži veće cene

Generalni direktor „Teve“ Burkhart smatra da je problem u prvom redu – politički. „Sistematski pritisak na troškove mora se ublažiti, posebno za one lekove koje proizvodi samo nekoliko proizvođača.“

Ugovori prema kojima zdravstvena osiguranja isplaćuju samo fiksne iznose morali bi da budu stavljeni van snage, barem dok se više firmi ponovno ne uključi u proizvodnju i snabdevanje tržišta.

Prema sadašnjim planovima nemačkog Ministarstva zdravlja, to, međutim, nije na vidiku. Planirano je da se status kvo produži do 2026. godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.