Ubistvo koje je Slovačku potreslo iz temelja
19. decembar 2019.
Ovaj proces će bez sumnje biti jedan od najviše praćenih sudskih postupaka na istoku Evropske unije. Ta ubistva potresla su Slovačku do temelja, a građane izvela na ulice što je na kraju i srušilo vladu premijera Roberta Fica.
Građani su izašli na ulice jer ih je situacija podsetila na devedesete godine kada je Vladimir Mečijar vladao metodama koje s pravnom državom nisu imale ništa zajedničko. To je bilo vreme kada su se događale stvari poput otmice sina tadašnjeg predsednika Mihala Kovača ili ubistva bivšeg policajca Roberta Remijaša koji je poginuo od bombe koja je bila postavljena u njegov BMW. To ubistvo nikad do kraja nije rasvetljeno, iako se sumnjalo da je u to umešala prst civilna kontraobaveštajna služba SIS.
Jan Kucijak je važio kao neugodan novinar za moćnike. Na svom portalu „Aktuality.sk“ pisao je o sumnjivim i kriminalnim radnjama pojedinih preduzetnika i njihovim vezama sa svetskim politikom.
„Ne želimo da živimo u mafijaškoj državi!“
Jan i njegova devojka Martina ubijeni su u sredu 21. februara 2018, ali policija je njihova tela pronašla tek nekoliko dana kasnije. Šef policije Tibor Gašpar javnost je o tome obavestio tek u ponedeljak. Već nakon dva dana je, pod sloganom „Ne želimo da živimo u mafijaškoj državi!“, u Bratislavi došlo do prvih protesta. Demonstrant su bilo duboko uvereni da su novinara ubili oni o kojima je pisao.
Poslednji tekst koji je uoči svoje smrti objavio bavio se Marijanom Kočnerom. Kucijak je o njemu pisao i pre toga, a Kočner mu je zbog toga u više navrata pretio. U svom poslednjem članku Kucijak je pisao o italijanskim preduzetnicima koji posluju u istočnoj Slovačkoj, odnosno o njihovim vezama s kalabrijskom kriminalnom organizacijom Ndrangeta. Ali i o vezama tih poslovnih ljudi s vladajućom strankom Smer-SD, a posebno sa asistentkinjom premijera Roberta Fica, Marijom Troškovom. Tekst je objavljen nedelju dana nakon ubistava, a nakon dve nedelje premijer Fico podneo je ostavku zajedno sa svojom vladom.
Marijan Kočner i njegovi kompanjoni
Sumnja da bi iza ubistva mogla da stoji Ndrangeta ubrzo je odbačena. Istraga je sve ukazivala na domaću, slovačku mafiju. Više od godinu dana nakon ubistva, 8. marta 2019, Marijan Kočner optužen je da je bio nalogodavac ubojstva. Na optuženičkoj klupi našli su se i Alena Žužova, Tomaš Sabo und Miroslav Marček. Ovaj poslednji optužen je da je bio neposredni izvršilac ubistva.
Još jedan član bande, Zoltan Andrusko delovao je kao veza između pojedinih članova. On se na suđenju pojavljuje kao krunski svedok, ali nije isključeno da će se kasnije i sam naći na optuženičkoj klupi. Novinar Martin Milan Šimečka za DW ocenjuje da bi Andrusko, zahvaljujući saradnji s vlastima, mogao da računa s blažom kaznom. Optuženima s druge strane preti doživotna zatvorska kazna.
„Iza njega stoji država“
U trenutku kada je protiv njega podignuta optužnica zbog ubistva Kucijaka, Kočner se već nalazio u zatvoru zbog privrednog kriminala. „Gotovo da nema afere u slovačkoj politici u koje Kočner nije umešan“, kaže Monika Todova, novinarka lista Denjik N. Kočner je još 1992. bio umešan u aferu „Tehnopol I“. Tada se radilo o sumi od 2,3 miliona dolara za jednu isporuku koja nikada nije stigla do odredišta.
U aferi „Glans haus“ Kočnera je podržavao glavni državni tužilac Dobroslav Trnka i to protiv volje specijalnog tužilaštva koje je bilo zaduženo za takve slučajeve. Godine 2013. se javio jedan predstavnik banke OTP koja je bila umešana u te poslove i koji je tvrdio da Kočner pravniku banke Romanu Kvasnici preti da će narediti da ga ubiju. Tokom trogodišnjeg procesa, Kvasnica je tvrdio da iza Kočnera „stoji država“.
Ispred očiju javnosti
Kao pravi rudnik informacija istražnim organima je poslužio Kočnerov mobilni telefon u kojem su pronađeni delovi šokantne komunikacije Kočnera s bivšom ministarkom pravosuđa Monikom Jankovskom, optuženom Žužovom, preduzetnikom Bederom, sudijama i državnim tužiocima.
Politikolog Grigorij Mesežnikov ne sumnja u to da će Kočner pokušati da razvuče suđenje. Ipak, veruje da će proces biti pravedan, jer, kako je rekao za DW, „ovaj postupak vodi se pod budnim okom javnosti“.