Udaj se za onog koji te je silovao!

"Šta si to uradila?", pita voditelj Ala Čebi uplakanu ženu pred kamerama u TV emisiji "Andi Mankolek". Ona, Hajer je trudna. Kaže da su je od 14-te godine stalno silovala trojica članova porodice. Kad je njen otac saznao za trudnoću, izbacio ju je iz kuće. Voditelj joj kaže da bi morala da se izvini ocu: Jer, trudna je neudata, ona je zgrešila.

Reakcije na emisiju su bile žestoke. Pre svega u društvenim mrežama - užasnute reakcije i ljutiti komentari. Ubrzo potom vlasti Tunisa su skinule TV-šou sa programa, na tri meseca, navodeći da ta emisija krši ljudska prava. Voditelj Ala Čabi se pravda: "Reč je o navodnom silovanju. Prema rezultatima medicinskih pretraga i na osnovu izjava brata te devojke, silovanja nije nije bilo. Devojka je bila redovno seksualno aktivna. Nisam joj ja tek tako predložio da se uda za onog koji ju je silovao. To je predviđeno krivičnim zakonom, u članu 227. Problem je u zakonu, ne u meni."   

Veliki pritisak na devojke sa svih strana

Taj TV-šou je u Tunisu ponovno pokrenuo diskusiju o tuniskom pravu. U centru pažnje je član 227 krivičnog zakona, kaže Monia Ben Džemia, profesorka univerziteta i predsednica organizacije za ženska prava ATFD. "Prema tuniskom pravu, zabranjeno je imati seksualne odnose s devojkom između 13 i 20 godina. Onaj ko to uradi se kažnjava zatvorom - osim ako je saglasan sa tim da tu mladu devojku oženi. Onda ostaje nekažnjen."

Organizacije za prava žena već odavno kritikuju član 227 zato što žrtve kažnjava po drugi put. Ali, mnoge devojke se slože s takvom udajom, jer je pritisak na njih jednostavno preveliki. Pritisak društva, porodice, pravosuđa. Žrtve silovanja često strahuju da će i same biti kazneno gonjene jer je vanbračni seks zabranjen. 

Kritičari: pravosuđe sistemski kažnjava žrtve

No, to nije problem samo u Tunisu. Slični zakoni postoje i u susednim zemljama. Ti zakoni su simptomi jednog velikog društvenog problema: nasilja nad ženama. Jedan od takvih primera je Maroko. Prema navodima jedne državne studije, oko 63 odsto marokanskih žena navelo je da bile žrtve seksualnog nasilja. To je tabu tema u društvu. Žrtvama se često pripisuje deo krivice ili im se jednostavno ne veruje. To je jasno pokazao čak i marokanski predsednik Abdelila Benkirane, kada je na jednoj sednici parlamenta govorio o rezultatima pomenute studije: našalio se, rekavši da nije moguće da se radi o oko 60 posto žena, jer bi u tom slučaju i 60 posto parlamentarki bilo pogođeno. Reakcija parlamenta? Smeh.

Međutim, za žene u Maroku to nije smešno. U avgustu ove godine jedna 16-godišnjakinja se zapalila, severno od Marakeša. Ona je prijavila osmoricu mladića koji su je silovali, mučili i to sve snimali. Nakon kratkog procesa - muškarci su pušteni na slobodu. Nakon toga su ucenjivali devojku: ako i dalje bude pričala o tome, video će staviti na Internet. Potom se devojka zapalila.

Taj slučaj mnoge podseća na sudbinu Amine Felali koja se otrovala 2012. godine nakon što je bila prisiljena da se uda za svog silovatelja. Hiljade muškaraca i žena je tada demonstriralo protiv spornog paragrafa koji u Maroku nosi broj 475. No, tek dve godine kasnije, i nakon žestokog pritiska iz zemlje i inostranstva, Maroko je ukinuo paragraf koji silovateljima dopušta da ostanu nekažnjeni ukoliko ožene svoju žrtvu. 

I u Alžiru su promenjeni slični zakoni - barem na papiru. Silovatelji, međutim, još uvek mogu proći nekažnjeno ako ožene svoju maloletnu žrtvu. Pravosuđe time sistemski kažnjava žrtve, ističu kritičari. I zbog toga, mnoge žrtve se ne usuđuju da prijave silovanje i pokrenu sudski postupak. Žene bivaju žigosane za ceo život. Organizacije za prava žena osuđuju takvo zakonodavstvo u tim zemljama. Njihova kritika: dok god se od žena očekuje da budu device i "čiste", i da brane porodičnu čast, nema pravde za pogođene žene. Za promene je potrebno više od pukog brisanja jednog paragrafa.