Ugovor iz Lozane: 100 godina bez rata između Grčke i Turske

Na marginama nedavnog samita NATO u Litvaniji, grčki premijer Kirjakos Micotakis i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan su se dogovorli da poboljšaju odnose dve zemlje. Tokom poslednjih decenija su se nekadašnji krvni neprijatelji pretvorili u – susede. Tome je doprineo Ugovor iz Lozane.

Konstantinopolj: istorijska trauma

Turci su 1453. osvojili Konstantinopolj, prestonisu Vizantijskoj carstva. Za Grke je to značilo istorijsku traumu koja deluje i danas, jer su time izgubili i vodeću ulogu u regionu. Posle toga su, kao i drugi balkanski narodi, živeli pod osmanskom vladavinom.

Posle uspeha grčkog ustanka iz 1830. godine, nastala je moderna grčka država. Tada je polako počelo da se razmišlja i o osvajanju Istanbula i 1897. je Grčka napala Osmansko carstvo. I doživela težak poraz. Doduše, za vreme Balkanskih ratova, Grčka je osvojila velike delove regiona Makedonije, Epira i Trakije.

Borba oko Izmira

Našto kasnije, pobedničke sile iz Prvog svetskog rata su potpisale Sporazum iz Sevra prema kojem je Izmir (Smirna) pripao Grčkoj. Ubrzo zatim, šef vlade u Atini Elefterios Venizelos je 1922. naredio vojsci da krene na Ankaru.

Snabdevanje njegovih trupa je bilo loše i turska vojska pod vođstvom Kemala Ataturka je opkolila Grke. Ovi su se dali u bekstvo a Smirna je spaljena.

Ugovorom iz Lozane je revidiran Sporazum iz Sevra. Razjašnjeni su pitanje granica i status mnogih ostrva u Egejskom moru. Došlo je i do razmene stanovništva po verskoj osnovi. Više od miliona pravoslavnih hrišćana je napustilo područje Turske republike, a zauzvrat je 500.000 muslimana došlo u Tursku. Grčka je morala da sahrani svoju ideju o velikoj državi i da posle 2.500 hiljade godina prestane da naseljava Malu Aziju.

Sledeća stanica: Hag

Posle Lozane, nije bilo više ratova između dve zemlje. Mada je bilo veoma napetih situacija. Sada grčki premijer Micotakis hoće da o spornim temama odlučuje Međunarodni sud u Hagu.

Ugovor iz Lozane je bio veoma bitan i za Tursku. On se smatra osnivačkim dokumentom moderne Turske republike. Ugovorom je obustavljeno ratno stanje između Turske i zemalja Antante koje je počeloo sa Prvim svetskim ratom i trajalo oko 10 godina. Nakon njegovog potpisivanja, poslednje savezničke jedinice su napustile Istanbul u oktobru 1923. Trinaestog oktobra, za glavni grad Turske je proglašena Ankara. A u oktobru je proglašena Turska republika nakon čega su ukinuti sultanati i kalifati.

Granice i suverenost

U Lozani su utvrđene i turske granice, unutar kojih je priznata politička nezavisnost i suverenost Turske. Te granice se nisu menjale do danas, sa isuzetkom provincije Hataj koja je Republici pristupila 1939.

Tada su još važila neka ograničenja kada je reč o turskom korišćenju Bosforskog moreuza. No, ugovorom iz Montrea od 20. Jula 1936, Turska je stekla potpunu suverenost nad Dardanelima, Mramornim morem i Bosforom. Bosforski moreuz razdvaja evropski i azijski deo Turske i važna je brodska ruta koja povezuje Crno i Sredozemno more.

Osim toga, ugovorom iz Lozane je okončano važenje takozvanih ugovora o kapitulaciji Osmanskog carstva pred zapadnim zemljama koji su Zapadu doneli određene privilegije.

Danas su Grčka i Turska dve suverene zemlje među kojima ponekad sevnu varnice - ali su na najboljem putu da pogase i njih.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.