Ugrožena sloboda štampe: sve više žena u zatvoru

Prethodne dve godine su „Reporteri bez granica“ zabeležili manje ubijenih novinara, ali ove godine ih je do 1. decembra bilo 20 odsto više. „Veliku ulogu“ u rastu broja od 48 ubijenih novinara prošle godine na 58 ove, prema stručnjaku „Reportera bez granica“ Kristoferu Rešu, odigrao je ruski napad na Ukrajinu. Ukrajina je sa osam do sada ubijenih novinara na drugom mestu najopasnijih zemalja sveta za rad medija.

Organizovani kriminal

Samo u Meksiku je poginulo više novinarki i novinara radeći svoj posao – bilo ih je jedanaest, četiri više nego 2021. Time je Meksiko četvrti put uzastopno na čelu te neslavne liste. Najveći broj novinarki i novinara tamo je ubijen zbog istraživačkog rada u kriminalnom miljeu krijumčara narkotika. Organizovani kriminal i korupcija koja prožima i najviše državne funkcije je, prema „Reporterima bez granica“, često smrtonosna mešavina.

Posebno su ugroženi lokalni medijski radnici koji često svoj angažman za slobodno izveštavanje plaćaju glavom. Kristofer Reš kaže da je to razlika u odnosu na rat u Ukrajini, jer u njemu najčešće stradaju strani novinari koji „doleću spolja“.

„Reporteri bez granica“ se, zajedno sa meksičkom partnerskom organizacijom, godinama zalažu za bolju zaštitu koleginica i kolega u Meksiku, čiji je život često u opasnosti. Ali, uprkos merama koje preduzima država, „kao da se ne dešava ništa“. Samo u januaru su ubijena tri muškarca i jedna žena.

U zatvorima širom sveta 533 novinarki i novinara

Prema podacima „Reportera bez granica,“ širom sveta ubijeno je sedam novinarki, što je dvanaest odsto od ukupno ubijenih. A broj zatvorenih novinarki je još veći i iznosi petnaest odsto. Do prvog decembra 2022, u zatvorima širom sveta je ukupno 533 novinarki i novinara – više nego ikad.

Broj žena iz ove profesije koje su dospele u zatvor povećao se za 28 odsto, njih je sada 78. Čak četvrtina tog broja otpada na Kinu i Iran. Stručnjak „Reportera bez granica“ Kristofer Reš kaže da se radi o smišljenoj represiji nad ženama u zemljama kao što su Iran i Belorusija. Tu se namerno poigravaju njihovom ranjivošću. „To se namerno primenjuje da bi se širilo što više užasa i straha od represije.“

Najpoznatiji zatvorenik na svetu – Džulijan Asanž

„Reporteri bez granica“ insistiraju na pridržavanju međunarodno dogovorenih standarda širom sveta kako bi osim novinara zaštitili sve ostale grupe medijskih radnika, od kamermana do producenata. Pritom je na prvom mestu Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja barem može da posluži kao osnova za tužbu protiv toga šta se dešava u pojedinim zemljama. „Iako to najpre stoji samo na papiru.“

Pritom „Reporteri bez granica“ ne misle samo na diktatorske i autoritarne režime, već i na demokratske zemlje. Džulijan Asanž, osnivač investigativne platforme „Vikiliks“, još uvek je u posebno obezbeđenom zatvorskom odeljenju u Velikoj Britaniji. Sjedinjene Američke Države godinama traže da ga London izruči, a u tom slučaju bi mu pretila kazna doživotnog zatvora zbog navodnog odavanja državnih tajni. Asanž, koji je inače državljanin Australije, oboleo je u zatvoru, i ponovo je tema i u godišnjem izveštaju „Reportera bez granica“ za 2022.

Javno stvoreni pritisak se i te kako oseća. „To stalno čujemo od novinarki i novinara koje puste na slobodu“, kaže Kristofer Reš. Njegov zaključak nije optimističan, ali ni potpuno lišen nade: „Smatram da sve to izgleda poprilično mračno. Ali ne bih rekao da je potpuno crno.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.