Ukrajinska kriza i istorijske pouke

Toliko sloge odavno nije viđeno: Evropljani i Amerikanci osuđuju Putinovu nasilnu politiku. Evropska unija pooštrava sankcije prema Rusiji. NATO prilagođava svoju strategiju neoimperijalističkoj spoljnoj politici Moskve. Francuska je posle dužeg oklevanja ipak zaustavila isporuku ratnog broda Rusiji. Nemačka, Italija, i drugi ipak su svoje ekonomske interese stavili u drugi plan. "Zapad" - od pre nekoliko meseci je taj izraz ponovno u upotrebi u političkim raspravama - zbija redove.

Pukotine su vidljive kada se današnje "vremenske prilike" na političkoj sceni sagledaju na evropskom istorijskom iskustvenom horizontu. Ukrajinska kriza dolazi u godini u kojoj se Evropa seća dva događaja koja su na kontinentu ostavila krvave pečate: 1914. i 1939. godine: stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata, 75 godina od početka Drugog svetskog rata. Ruska agresija protiv Ukrajine gotovo da nameće poređenja.

"Podudarnosti ponekad mogu izazvati jezu", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer na jednoj diskusiji o Prvom svetskom ratu. Zakazivanje diplomatije pre sto godina, za nemačku politiku je istovremeno upozorenje i podsticaj. U Evropi ne sme još jednom da izbije veliki rat, samo zato što se čine političke greške! Iza toga stoji uverenje da se najgore može izbeći "zanatski" dobrom diplomatijom. Nemačka spoljna politika 2014. godine duboko je svesna sveta 1914. godine.

Ali onaj ko u Nemačkoj prepoznaje jedno sasvim drukčije polazište, onaj ko u Putinovoj politici prepoznaje mustru koji nalikuje nemačkom ekspanzionističkom kursu tridesetih godina, taj je na pogrešnom putu. Zbog toga je nemački ministar finansija Volfgang Šojble morao da povuče svoju izjavu o poređenju Putina i Hitlera – to je u Nemačkoj tabu.

Ali s druge strane, o sličnostima u spoljnopolitičkom ponašanju se itekako govori: imperijalistički cilj, naoružavanje, adut naroda, bezobrazno kršenje postojećih međunarodnopravnih sporazuma i dogovora i sve to praćeno histeričnom propagandom.

Na samitu EU krajem avgusta, britanski premijer Dejvid Kameron je upozorio da se prema Putinu ne ponavljaju greške koje su učinjene prema Hitleru tridesetih godina. Politika zvana "appeasement" (mirenje, smirivanje) koju su tada vodile britanska i francuska politika, nije mogla da zaustavi nemačkog diktatora. Kameron zato sada savetuje više čvrstoće i odlučnosti, a takav stav izričito dele i Poljaci, Baltičke države i Skandinavci.

Kao i sva druga istorijska poređenja i analiza situacije pre izbijanja velikih ratova samo je gruba orijentacija. Ko vidi samo 1914. godinu, lako može prevideti koliko razorna može biti jedna jedina zemlja koja je spremna na sve. A onome ko se koncentriše isključivo na 1939. godinu, mogu promaći presudne opcije za ublažavanje krize. I jedno i drugo bi bilo fatalno u 2014. godini.