Ukrajinske žitarice zarobljene, a nova žetva počinje

Ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov optužio je prošle sedmice Rusiju za „terorizam“ jer „drži kao taoce ljude na čitavom svetu“ tako što blokira izvoz žitarica iz Ukrajine. Kako kaže, Putinova namera je da isposluje ukidanje nekih sankcija protiv Moskve, a da zauzvrat dopusti izvoz hrane.

Zemlja koju zovu „žitnicom sveta“ pre rata je izvozila šest do sedam miliona tona žitarica mesečno. Prošlog meseca uspela je da izveze samo 2,2 miliona tona.

U zemlji je zarobljeno 22 miliona tona od prošlogodišnje žetve. Prema pisanju Vol strit žurnala, Rusija „tiho institucionalizuje“ krađu žita tako što ga sama prebacuje do prijateljskih zemalja na Bliskom istoku.

Iz Kremlja poručuju da Ukrajina može da izvozi žito preko luka, to jest da je šef diplomatije Sergej Lavrov spreman da o tome pregovara sa Kijevom i Ankarom.

Žitarice su kvarljiva roba

Letnja žetva pak počinje ovog meseca, a poljoprivrednici se boje da neće imati gde da skladište žitarice ukoliko Rusi ne ukinu blokadu.

Procenjuje se da Ukrajina ima silose za oko 65 miliona žitarica u komercijalnoj proizvodnji. Oko petine se nalazi na okupiranim teritorijama. Sada mnogi farmeri pokušavaju da sagrade privremena skladišta, jer se veruje da će ovogodišnja žetva, uprkos ratu, iznositi oko 50 miliona tona.

Žito obično ide preko crnomorskih luka poput Odese, ali su u more posejane vodene mine. Alternativni putevi su komplikovani. Dunavom se može izvesti najviše 30 odsto proizvodnje, još nešto „koridorima solidarnosti“, to jest kopnenim putem na dvanaest graničnih prelaza ka evropskim zemljama.

Kako za DW kaže Ana Nagurni, profesorka ekonomije i lanaca snabdevanja na Univerzitetu u Masačusetsu, pšenica, ječam i druge žitarice su „kvarljiva roba koja mora da se isporuči na tržište što pre“ kako bi zadržala kvalitet.

„Proizvodi visokog kvaliteta znače više cene“, kaže ona, i dodaje da su troškovi transporta bitna stavka.

Druga polovina godina, koja je upravo počela, glavni je izvozni period u kojem ukrajinski farmeri pokušavaju da prodaju što više i što brže. Cene su već otišle u nebesa, pa tako tona ječma koji se izvozi preko Rumunije sada staje od 160 do 180 dolara, dok je prošle godine to bilo četiri puta manje.

Do poljoprivrednika stigne samo oko sto dolara po toni, dok ostalo uzimaju prevoznici koji moraju da uračunaju veliku potrošnju nafte za kamione, kao i nekada nesnosna čekanja na granici.

Alternativne rute

Najveća rumunska luka Konstanca se tu ukazala kao delimični spas za ukrajinsku žetvu. Tu se nalazi najbrži terminal za utovarivanje žitarica u brodove u celoj Evropu. Ovuda je od početka ruske agresije prošlo oko milion tona iz Ukrajine.

Sjedinjene Države su se založile da se u Poljskoj sagrade privremeni silosi koji bi rasteretili ukrajinske. No trenutna infrastruktura dozvoljava da se mesečno u Poljsku prebaci jedva 1,5 miliona tona žitarica, što bi trebalo barem utrostručiti. Poljaci kažu da im za to treba tri do četiri meseca.

„Važna stvar po sebi biće da se odredi gde će tačno u Poljskoj biti silosi“, kaže profesorka Nagurni. „Jer, mnogi drumovi u Ukrajini su ugroženi, ima mnogo logističkih uskih grla, a treba dovoljno vozila i vozača.“

U Poljskoj je ideja naišla na gunđanje poljoprivrednika, te je premijer Mateuš Moravjecki morao da ih uveri da ukrajinske žitarice neće biti konkurencija domaćim, već će se izvoziti u Afriku i na Bliski istok.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da njegova zemlja radi sa Ujedinjenim nacijama, Ukrajinom i Rusijom kako bi ponudila sigurne koridore na Crnom moru. To bi bilo daleko jeftinije u odnosu na prevoz kopnom u Poljsku, koji pojede 40 odsto cene robe.

Ali, dobro pitanje je čijem će žitu Turska obezbeđivati prolaz? Prema ruskoj agenciji TASS, ruske okupacione vlasti u Zaporožju u Ukrajini prošle sedmice su saopštile da imaju dogovor da izvoze žitarice na Bliski istok.

Tako je Rusija počela da izvozi žito brodom od 7.000 tona iz okupirane luke u Berdjansku. Na to je Vlada u Kijevu pozvala turskog ambasadora da ga priupita zašto je tom brodu dozvoljen prolaz.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.