Umesto skija – krplje
10. januar 2017.Uspon žičarom, stavljanje skija, kratki pogled uokolo i – spust u dolinu. Tako najčešće protiču moji dani na alpskim skijalištima. Moj ambiciozni cilj je: skupiti što više kilometara na snežnoj pisti i kasnije, u kafani, filozofirati s drugim skijašima o tome koliko su zahtevne određene staze. Ali s vremenom mi je sve to prešlo u naviku, pa sam se zapitao: zašto da ne isprobam – hodanje u krpljama?
„Hodanje kroz duboki sneg je u trendu i idealan je dodatak skijanju“, kaže Andreas Virer, planinarski vodič u regionu oko Ahenskog jezera u Tirolu. „Prepodne dva sata skijanja – popodne sve do večeri hodanje u krpljama!“ Nekada su lovci i seljaci u tu svrhu upotrebljavali drvene okvire sa vezicama, kako bi se lakše kretali u predelima bogatim snegom. Danas se taj izum koristi u turističke ili sportske svrhe.
Zahtevan sport
Pridružio sam se jednoj grupi koja je krenula ka vrhu Rofanšpice (2.259 metara), koji se uzdiže iznad Ahenskog jezera. Zbog staza bez preteranih uspona, to je idealno područje za početnike. Krenuli smo iz Mauraha žičarom na visinu od 1.831 metra.
Gore me je na trenutak obuzela zavist: skijaši i snouborderi spuštaju se fantastično uređenim stazama, a ja se još mučim da namontiram moje plastične krplje, koje bi trebalo da spreče propadanje u sneg. Učvršćujem ih remenima na svoje planinarske cipele. A onda slede prvi koraci i prvo otrežnjenje: nema šanse za elegantno klizanje po snegu! Umesto toga, korak po korak u koloni iza vodiča.
„Potpuno ste udaljeni od mase ljudi“, objašnjava Andreas Virer čari tog zimskog sporta. „Zamakneš iza ugla, više ne vidiš žičaru i ništa ne čuješ.“ Osim škripe snega pod širokim cipelama ili možda ubrzanog disanja, izazvanog naporom. „Kod hodanja u krpljama kreće se celo telo, vežba se koordinacija, a opterećenje srca i krvotoka je idealno“, ističe Virer. U zavisnosti od snega, to može biti i vrhunski sport. „To je kao trčanje po mokrom vlažnom pesku na moru. Ali ako padneš, nema problema.“
Sport za svakoga
Hodanje po snegu pogodno je za ljude svake dobi i praktično je moguće posvuda, po svakom snegu. Pri tome se koriste štapovi kao kod nordijskog trčanja. Kristof Lajtner, vlasnik tamošnje škole skijanja, početnicima preporučuje snegom zavejane predele oko Ahenskog jezera: „Tu ima lepih dolina, možete da gledate divljač ili da potražite neku romantičnu kolibu.“
Našao sam se na čelu kolone. Hodamo neraščišćenim stazama. To zahteva mnogo snage i siguran korak. Kretanje po netaknutom snegu je mukotrpno. Odahnuo sam kada me je nakon nekoliko minuta na čelnoj poziciji zamenio drugi član grupe. Mnogo je lakše da se hoda iza ostalih, po već utabanoj stazi. „Ali nizbrdo je bolje izabrati svoju stazu, jer je na onoj utabanoj klizavo“, upozorava Virer.
U znaku klimatskih promena
Mnogi skijaški regioni propagiraju održivi turizam – u to se uklapa hodanje u krpljama kao alternativa skijanju jer taj sport skoro uopšte ne zavisi od spoljnih uslova, za njega nije potrebno održavanje skijaških staza, a to štedi energiju. Turistička mesta sve češće nude organizovane izlete i daju savete po pitanju opreme. U zavisnosti od modela, krplje koštaju između 80 i 300 evra, ali u mnogim skijalištima mogu i da se iznajme.
U francuskom delu Alpa hodanje u krpljama već godinama je nacionalni sport. U Skandinaviji, Italiji i Severnoj Americi održavaju se i takmičenja, recimo svetsko prvenstvo 25. februara u SAD. Poznato takmičenje je „Ciaspolada“, koje se od 1972. redovno održava u italijanskim Dolomitima. Zadnji put je na njemu učestvovalo 5.000 takmičara 22. januara se tamo održava evropsko prvenstvo.
Obzirno prema prirodi
U svežem snijegu uočavam tragove divokoza, ali ih nigde ne vidim. „Divokoze se zimi obično zadržavaju u šumama na nižim visinama“, objašnjava vodič Virer i upozorava na pravila o zaštiti prirode. Slično kao i kod skijanja van regularnih staza, hodači u krpljama moraju da izbegavaju šume jer tu mnoge životinje spavaju zimskim snom. Ali uz malo sreće, moguće je videti surog orla.
Nakon četiri sata sportskog gacanja kroz netaknutu prirodu, nailazimo na gostionicu koja nam deluje krajnje primamljivo. Opušteni, ali umorni, uz zasluženo jelo i piće, vodimo stručne razgovore o pređenim kilometrima i tome koliko je naša snežna etapa bila zahtevna.