Uspešan roman i loš film

Jedan je naučnik u južno-američkoj džungli, drugi u mračnoj radnoj sobi u Getingenu. Dva velikana nemačke nauke. Prvi je Aleksandar fon Humbolt, svetski putnik i otkrivač, istraživač i pruski građanin sveta. Drugi, Karl Fridrih Gaus, matematički genije od detinjstva, koji povučeno živi u nemačkoj provinciji. Sve se odigrava pred kraj 18. veka i narednih decenija. To je tema romana „Premeravanje sveta“ (Die Vermessung der Welt) koji je pre sedam godina napisao Danijel Kelman. Igra stvarnosti i fikcije koja je oduševila milione ljudi.

Ipak, još uvek ne prestaju da se čude zbog toga što je taj roman postao bestseler. „Premeravanje sveta“ nedeljama je bilo na mestu broj jedan najčitanijih knjiga. Prodati su milioni primeraka i postao je obavezna školska lektira. Preveden je na više od 40 jezika i u drugim zemljama se takođe našao na listama najčitanijih knjiga. Knjiga pisca rođenog u Beču postala je jedan od najvećih uspeha posleratne literature na nemačkom jeziku. I to na koju temu… Jedno od objašnjenja glasi: Kelman je tu složenu temu obradio sa puno humora, ironije i vica; nauku i istraživanje priveo je zabavnom žanru.

Neuspeli film

A sada i film. Kako i ne bi, s obzirom na veliku popularnost knjige. I sam autor je vredno sarađivao: zajedno sa režiserom Detlefom Bukom i koautorom Danijelom Nokeom, napisao je scenario, preuzeo jedan deo filma i potpomogao marketinšku ofanzivu. To bi trebalo da znači da je film „Premeravanje sveta“ realizovan prema zamislima uspešnog autora. Ironični ton knjige prenet je u drugi medij. Dakle, i film „Premeravanje sveta“ omogućava pogled na dva legendarna naučnika sredstvima komedije.

Međutim, nakon čitanja knjige i gledanja filma ponovo se dolazi do zaključka da dobra knjiga uopšte ne mora da znači i dobar film. Mnogi su pretrpeli neuspeh snimajući film na osnovu romana. Životne etape Humbolta i Gausa prikazane su odvojeno. Uostalom, susreta između dva naučnika zaista gotovo da i nije bilo, samo dva puta u životu.

Loše kritike

Naravno da je teško napraviti film sa željom da se dopre do široke publike, bez dijaloga i direktnog govora. Tako gde počinje da radi mašta čitaoca i inspiracija, na filmu to deluje smešno, ali i glupo.

I tako je film unisono dobio negativne kritike. Ugledni listovi kao što je „Zidojče cajtung“ smatra da su dostignuća, zbog kojih su dva naučnika Gaus i Humbolt postali velikani, kolportovana kao anegdote. Ništa pozitivniji nije ni „Frankfurter algemajne cajtung“: „Film samo odvija ono što je roman ispleo“. Prema oceni „Cajta“, glavne ličnosti postaju karikature: „Ovo je poplava slika, ali ne i film“, piše filmski kritičar.

Autori: Johen Kirten / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković