Uzbudljiva godina za Hrvatsku
3. januar 2020.
Prvog dana 2020. godine Hrvatska je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije. Vlada premijera Andreja Plenkovića (HDZ) to je javnosti predstavila kao najvažniji događaj godine.
Preuzimanju palice prethodili su medijski napisi o problemima s formiranjem infrastrukture, ali i slabo interesovanje volontera za učešće u tom političkom projektu. Pred Hrvatskom je sada da organizuje uredan izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, kažu vladajući, ali i da osluškuje koje su to potrebe Škotske i Severne Irske.
Pomoć Severnoj Makedoniji i Albaniji
Osim toga, Plenković je na izbornom kongresu Evropske narodne partije u Zagrebu nekoliko puta naglasio da ne podržava veto koji je francuski predsednik Emanuel Makron uložio na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
„Ponosan sam što smo podržali svoje prijatelje u regionu. Kako možemo da tvrdimo da smo globalni igrači, ako ne možemo da prihvatimo taj izazov u susedstvu“, izjavio je Plenković u novembru.
Upravo će u Zagrebu, na majskom samitu o proširenju, nastaviti da se bistri taj problem. Pred samit su postavljena velika očekivanja, proglašen je i ključnim događajem hrvatskog predsedavanja, dok sam ministar spoljnih i evropskih poslova Goran Grlić Radman poručuje da će se boriti za susedstvo.
„Trebalo bi upravljati očekivanjima. A s druge strane, mi ćemo podržavati ono što je realno i moguće. Proces ulaska u EU ne ide od danas do sutra, i mi smo radili snažno i teško na ispunjavanju svih kriterijuma i merila“, rekao je Grlić.
Takođe, od hrvatskog predsedavanja očekuju se i neke konkretnije politike oko upravljanja migracijama, prvenstveno kroz reformu politike azila oko koje među članicama Unije ne postoji konsenzus. Ipak, ne bi trebalo smetnuti sa uma da je upravo zemlja koja predsedava suočena sa nizom teških optužbi za okrutno postupanje prema migrantima koji ilegalno pokušavaju da prođu kroz nju, uglavnom iz smera Bosne i Hercegovine.
Kad smo već kod evropskih pitanja, kažimo i to da bi Zagreb u ovoj godini trebalo da dobije presudu Evropskog suda u Luksembourgu u slučaju slovenačke tužbe protiv Hrvatske zbog kršenja evropskih ugovora. To je nastavak pograničnog spora dveju zemalja. Naime, Hrvatska, zbog kontaminacije postupka, odbija da sprovede arbitražnu presudu i insistira na bilateralnom rešenju spora.
Izbor predsednika ili predsednice
Na unutrašnjem planu, Hrvatska će u 2020. godini proći kroz niz izbora. Za nekoliko dana građani će odabrati predsednika između aktuelne predsednice i kandidatkinje HDZ Kolinde Grabar-Kitarović i nekadašnjeg premijera iz redova SDP Zorana Milanovića.
Rezultat izbora uticaće i na procese unutar vladajuće stranke, prvenstveno na poziciju Andreja Plenkovića. Naime, nakon što predsedavanje Savetu Evropske unije preuzme Nemačka, pred HDZ-om su unutarstranački izbori, a pred Hrvatskom parlamentarni. Milanovićeva pobeda mogla bi tako da podstakne borbu frakcija unutar HDZ, stranke koja još vrluda između desnog centra i konkretne desnice. S druge strane, pobeda Grabar-Kitarović i uspešno predsedavanje Savetu EU na kraju bi moglo da Plenkoviću donese još jedan premijerski mandat.
Predsednički izbori uticaće i na odnose Hrvatske sa Srbijom, te Bosnom i Hercegovinom, pa se očekuje da bi eventualna Milanovićeva pobeda mogla delimično da ih relaksira, dok aktuelna predsednica i kroz kampanju šalje jasnu poruku da ne priznaje legitimitet Željku Komšiću, hrvatskom članu Predsedništva BiH. Što se Srbije tiče, Milanović najavljuje ekonomsku saradnju, „bez cveća i grljenja“, dok Grabar-Kitarović kaže da neće otići u uzvratnu posetu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sve dok ta zemlja ne otkrije gde su nestali iz Domovinskog rata.
Važne sudske odluke
Jedna odluka Ustavnog suda trebalo bi bitno da promeni krivična suđenja u takozvanim velikim slučajevima. Sudije Ustavnog suda će tako reći da li su zakoni koji predviđaju osnivanje Visokog krivičnog suda u skladu s Ustavom RH. Taj sud predviđen je kao žalbeni sud u krivičnim postupcima i trebalo bi da počne s radom prvog radnog dana tekuće godine. Na njemu se ne bi rešavale sve žalbe, već bi odlučivao samo u najkrupnijim slučajevima koji se vode na županijskim sudovima.
Pred Vrhovnim sudom je odluka o žalbi odbeglog fudbalskog moćnika Zdravka Mamića. On je proglašen krivim za izvlačenje 116 miliona kuna iz Dinama, zbog čega bi iza rešetaka trebalo da provede šest i po godina. Mamić pak iz Međugorja šalje novogodišnju čestitku svojim protivnicima uz poruku da se nada da će oni ostvariti bar petinu rezultata koje je on postigao s Dinamom u protekloj deceniji.
Borba za ostanak i opstanak
Iako državna statistika pokazuje da je trend iseljavanja iz Hrvatske zaustavljen, ta se činjenica ne može pripisati promišljenim politikama. Demografski uništena država svakim danom sve više oseća nedostatak lekara, turističkih radnika, čak i dimničara, pa je za očekivati da će se ovim problemom vladajući u 2020. godini baviti bar deklarativno.
Prema dostupnim podacima, država će uložiti dodatne napore u usmeravanju nezaposlenih u privatno preduzetništvo. Naime, podsticaji za samozapošljavanja (otvaranje firmi i sl.) biće dvostruko veći nego u prošloj godini, pa će novi preduzetnici za opremu i doprinose od države moći da dobiju i do 100.000 kuna (oko 13.000 evra). To su sredstva koja se u Hrvatsku prelivaju iz Evropskog socijalnog fonda.
Kao meru za povećanje nataliteta Ministarstvo za demografiju najavilo je „dečiju karticu“. Ona bi trebalo da bude platforma za savez javnih i privatnih partnera koja bi u konačnici deci trebalo da omoguće jeftinije sportske i kulturne sadržaje, ali i hranu, te druge potrepštine.
Pelješki most, vojni avioni…
I u ovoj godini najveći hrvatski infrastrukturni projekat ostaje Pelješki most koji je nakon godinu dana podvodnih radova počeo da izranja na površinu. Zbog žalbi onih koji su se prijavili na tender, izgradnja pristupnih puteva kasni, ali ministar saobraćaja i infrastrukture poručuje da ne bi trebalo brinuti. „Radovi idu dobro što se tiče mosta. Što se tiče puteva, radovi će uskoro početi“, rekao je Oleg Butković. Projekat finansiran evropskim novcem trebalo bi da bude završen do 2023. godine, ali ministar je uveren da će to biti i godinu dana pre roka.
Priča je, da podsetimo, počela još 1997. godine i do sada je nekoliko vlada započinjalo radove na povezivanju juga Hrvatske. Zbog toga je taj most, koji još uvek nema ime, državno i privredno pitanje, ali i politički kapital vlade Andreja Plenkovića.
S druge strane, ista ta vlada izgubila je deo kredita na propalom pokušaju nabavke ratne eskadrile od Izraela, što će već ove godine pokušati da popravi.