Valonija kao galsko selo

Kanadski premijer Džastin Trudo će, ipak, ostati kod kuće. Za danas (27.10.) je u Briselu bilo planirano potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade i Evropske unije, ali od toga za sada nema ništa. Belgijska pokrajina Valonija se i dalje protivi sporazumu, pa cela država i samim tim cela EU nisu mogle da stave paraf. „Kanada je spremna da potpiše ovaj važni sporazum čim Evropa bude spremna“, rekla je kanadska ministarka trgovine Kritija Frilend. Pregovori belgijskih regiona sa centralnom vladom nastavljaju se i danas.

Ali otkud je baš malena Valonija postala simbol otpora sporazumu?

Valonija je nekada bila privredni motor Belgije. Teška industrija kao osnov ekonomskog napretka. Ali to je davno prošlo vreme. Strukturne promene sedamdesetih su oko Liježa i Šarlroa ostavili industrijske kosture i visoku nezaposlenost, dok je Flandrija, region u kojem se zvanično govori holandski, počeo da napreduje. Tada su prošla vremena u kojima je frankofono stanovništvo Valonije na Flamance gledalo kao na neobrazovane seljake. Danas Flamanci često daju do znanja Valoncima da su se vremena promenila.

Podela po jezičkoj liniji

Zbog svoje privredne snage Flandrija se decenijama zalaže za jaču federalizaciju i uzima sve više nadležnosti pod svoje. Zato sada regionalni parlamenti moraju da odobre svaku državnu odluku koja zadire u njihove nadležnosti. To važi i za ugovore koje potpisuje EU. Jedan od primera je upravo i sporazum CETA. Mada, to je dosta neuobičajen primer.

Da tema nije tako osetljiva, CETA bi kao i ostala trgovinska pitanja verovatno bila pregovarana samo na nivou Evropske unije. U julu je, međutim, Evropska komisija morala da popusti pod zahtevima Nemačke, Francuske i Austrije te da prizna nacionalnim i regionalnim parlamentima pravo da odlučuju. „Greška u koju sam bio nateran“, kaže danas o tome predsednik Komisije Žan-Klod Junker. Drugi smatraju da je to ipak bio dobar način da se ućutkaju populisti koji ionako uvek proklinju „tehnokrate iz Brisela“ koje ne zanimaju lokalne prilike. Tako je nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel rekao: „Države članice su reagovale na pitanja i kritiku stanovništva.“ Greška ili ne, tek odluka je doneta.

Tako je i valonski regionalni parlament dobio priliku da uslovljava ponašanje Belgije i time cele Evropske unije. Međutim, stvari nisu tako jednostavne. Jer protiv sporazuma nisu samo Valonci, nego i frankofoni region Brisela, kao i zajednica kojoj je maternji francuski – svi imaju pravo glasa u komplikovanom belgijskom sistemu. Za sporazum CETA je, nasuprot tome, Flandrija pa proizilazi da podela teče po jezičkoj liniji.

Komplikovani sukob

U osiromašenoj Valoniji se stvari često postavljaju romantično, a taj region predstavlja kao galsko selo u borbi protiv moćne imperije EU. Uloga Asteriksa onda svakako pripada Polu Manjetu (45), šefu valonske vlade. Tip sa markantnom bradom od tri dana je postao prava zvezda koja svojim sunarodnicima vraća nadu. Ne pristaje, kaže, na pritisak i ultimatume. Manjet je odavno svojim potezom prerastao region kojim vlada, antiglobalisti iz cele Evrope ga slave zbog rečenica poput ove: „Nećemo da stavljamo na kocku socijalne standarde, zaštitu životne sredine i javnu upravu.“

Doduše, u Belgiji se tek delimično radi o tome šta Manjet ima da kaže protiv slobodne trgovine i konkretnog sporazuma. Više se radi o tradicionalnom konfliktu Valonije i Flandrije. Flamanski premijer Gert Buržoa iz Nove flamanske alijanse – koja se ionako zalaže za otcepljenje – u valonskoj blokadi našao je dodatni argument za podelu države. Rekao je da se zbog blokade srami pred celim svetom. Posebno jer se 90 odsto belgijske trgovine sa Kanadom odvija preko Flandrije pa taj sporazum daleko manje pogađa Valoniju.

Radi se i o partijskom sukobu. Manjet je socijalista, dok je liberalni belgijski premijer Šarl Mišel na čelu koalicije desnog centra na saveznom nivou. Mišel je veliki zagovornik CETA. Zato je ovde u pitanju ne samo sukob centrale i regiona, već i levice i desnice. To znači da će kompromis, ako ga uopšte bude, podrazumevati niz ustupaka i zakulisnih dogovora.