Veliki reset na Slovenačkoj radio-televiziji

Premijer Slovenije Janez Janša je godinama pokušavao da slovenačku radio-televiziju RTV pretvori u svoj propagandni instrument. Sada jedan novi zakon obećava više nezavisnosti za novinare i medije.

„Ovo je nulti sat, to se dešava samo jednom“, kaže Maša Tomazin Hladen. Ona je 15 godina novinarka Radio-televizije Slovenije RTV i napokon može da odahne. Nakon što je prethodna vlada Janeza Janše pokušala da pokori javni servis po mađarskom modelu, nov zakon bi sada trebalo da se pobrine za više nezavisnosti i zaštitu medija od političkih uticaja.

Taj zakon je još u leto 2022. Donela ga je nova levoliberalna vlada premijera Roberta Goloba – upravo sa ciljem da se suzbije uticaj političkih krugova na javne medije. No, nije bio odmah usvojen zbog otpora opozicije i referenduma koji je inicirao Janša, a podneta je i tužba najvišem sudu Slovenije.

Radio-televizija u krizi

„Odjednom je sve moguće“, kaže sa olakšanjem televizijska novinarka Tomazin Hladen. Doduše, ne želi da se raduje previše, jer je još uvek nejasno kako će se stvari razvijati. Javni servis je u dubokoj krizi, što se, kako dodaje, vidi i po slaboj gledanosti i slušanosti, poljuljanom poverenju zaposlenih i sve manjoj popularnosti među građanima Slovenije.

„Odluka Najvišeg suda je tračak nade, ali u narednim mesecima se očekuju teškoće“, tvrdi Marko Milosavljević, šef smera za izučavanje komunikacije na ljubljanskom univerzitetu. Prema njegovim rečima, najvažnije bi bilo da se na relevantne pozicije dovedu podesni ljudi sa adekvatnim iskustvom kako bi se tako ojačalo poverenje u nezavisnost izveštavanja. Ali, nauka je prigušila očekivanja – Milosavljević prenosi da bi vraćanje ugleda javnog servisa moglo da potraje godinama.

Ključnu ulogu u svemu ima Programski savet. Do sada su 21-og člana tog 29-članog tela postavljali parlament i političke stranke. Sa novim zakonom to se menja: članove bi trebalo da imenuju različita udruženja koja zastupaju društvene grupe. Tako su članovi novog Programskog saveta postali ljudi iz nauke, sporta, kulture i crkve, kao i novinari RTV i predstavnici Saveza osoba sa invaliditetom.

To telo proverava da li program RTV ispunjava svoju javnu funkciju. Doduše, ono može samo da izdaje preporuke, a odlučivanje je u rukama generalnog direktora, odnosno, direktora televizije i radija.

Šest televizijskih i sedam radio-programa

Više od 2000 zaposlenih u Slovenačkoj radioteleviziji proizvode dva nacionalna i tri regionalna programa kao i po jedan kanal za italijansku i mađarsku manjinu u Sloveniji. Radio Slovenija kao deo javnog servisa ima tri programa sa nacionalnom frekvencijom i dva regionalne – u Mariboru i Kopru. I radio ima programe za pomenute dve manjine.

Desnokonzervativna prethodna vlada Janeza Janše je na važne pozicije u javnom servisu dovodila simpatizere svoje politike. Na taj način je pokušala da pretvori javni servis u svoj propagandni instrument. „U kući je politika uvek imala uticaj, ali nikada u toj meri kao posle 2021“, seća se novinarka Tomazin Hladen, i dodaje: „Kada imaš svoje ljude, nije ti potrebna cenzura".

Promene su dovele do talasa štrajkova među novinarima, u kojima je učestovala i Hladenova. Štrajkovi su još u toku i trajaće dokle god na uticajna mesta na dođu drugi ljudi.

Huškanje na novinare i medije

Bivši premijer Janša, koji je na toj funkciji bio već tri puta, poslednji put od 2020. do 2022, toliko je slabo prikrivao svoje napade na radioteleviziju da se njegova medijska politika našla na meti oštrih kritika novinarskih udruženja i EU. Poslanički klubovi Evropskog parlamenta su kritikovali deficite na planu pravne države i redovne napade na medije i demokratiju u Sloveniji.

Janša je vodio verbalni rat sa novinarima za koje je tvrdio da na društvenim mrežama šire lažne vesti. Takvih napada nije poštedeo ni strane medije koji bi se usudili da komentarišu sve veće ograničavanje slobode štampe. Od građana je tražio da prestanu da plaćaju radio i TV pretplatu i govorio je da je ni sam ne plaća.

Slovenački javni servis se finansira od pretplate. Iako cene stalno rastu, pretplata nije povećavana već deset godina.

Poraz novinarskih standarda

RTV je jedan od prvih javnih servisa u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, seća se Marko Milosavljević: „Ne samo kada je reč o nezavisnosti i slobodi štampe. I gledanost i slušanost su uvek bile velike – i to još 90-ih godina“. No, zbog političkih pritisaka, izveštavanje nije bilo neuravnoteženo i to je dovelo do velikog gubitka kredibilnosti i pada gledanosti.

Ne samo javnost, već i novinari, trpeli su zbog svega toga. Politički uticaji su doveli do propasti novinarskih standarda, kaže Igor Bergant, voditelj vesti u RTV: „Prilozi su bili slabo istraženi i svako je mogao da nas optuži da nemamo ravnotežu u izveštavanju. I pored toga smo radili dalje, jer nismo hteli da ekrani načisto pocrne“. Bergant je izneo to stanje u javnost, postao jedan od portparola svoje redakcije – i zbog toga se suočio sa žestokim napadima, pa i pretnjama smrću, Janšinih sledbenika.

Neki se grčevito drže za fotelje

Sada je pred javnom servisom mnogo posla na popravljanju novinarskih standarda i vraćanju izgubljenog poverenja. Na tome želi da radi i Ilka Todorovski. Bivša zaštitnica građana je 38 godina na radioteleviziji, radi na obuci novinara i novi je član Programskog saveta. „Želela bih promene, ali vlada nesloga oko toga koliko brzo one mogu da se sprovedu", kaže. Ali, moraće da prođe vreme dok promene ne pokažu dejstvo: „direktori koje je postavila prethodna vlada su još na funkcijama i to nam baš ne olakšava posao“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.