Više od oproštajne turneje

Nemci su slavili kada je 2008. Barak Obama izabran za predsednika. Međutim, Angela Merkel zadala mu je udarac još tokom njegove predizborne kampanje: odbila je da mu dozvoli da 2008. održi govor ispred Brandenburške kapije. Tadašnji predsednički kandiat Demokrata, morao je da se zadovolji govorom kod Stuba pobede, gde ga je, kao nekakvog novog Kenedija ili spasioca na kraju ere Buša, dočekalo oko 200.000 ljudi. Buš je ratom u Iraku uneo razdor između Sjedinjenih Država i jednog dela Evrope. Nemačka je tada, pod vođstvom socijaldemokratskog (SPD) kancelara Gerharda Šredera, bila striktno protiv rata. Merkelova, koja je tada bila liderka opozicije, stavila se na Bušovu stranu.

Tokom 2009, prve godine na funkciji američkog predsednika, Obama je, bez obzira na to što je dva puta boravio u Nemačkoj, u širokom luku zaobišao Berlin. To je ocenjeno kao uvreda. I nakon toga nastavljen je hladan period između Merkelove i Obame. Doduše to je imalo svoje političke razloge, pre svega reč je o nemačkom stavu prilikom odlučivanja u Ujedinjenim nacijama o vojnoj intervenciji u Libiji 2011.

Predsednik ne može da zaobiđe kancelarku

Ali ne samo to. Ekspert iz Nemačkog društva za međunarodnu politiku Jozef Braml, kaže da je o transatlantskim vezama pod Obaminom vladavinom sve već „prežvakano“. „Pod njegovom vladavinom imali smo ogromne probleme, jer su se njegovi unutrašnji problemi svalili na nas kada je reč o bezbednosnoj i ekonomskoj politici. To se nama nikako nije dopalo.“

Uprkos tome, ili možda upravo zbog toga, Obama je kancelarki iste te 2011. godine, uručio „Medalju slobode“, što je najveća počast koju Amerikanci dodeljuju nekom strancu. Da li je to bio gest pomirenja ili zahtev da se preuzme više odgovornosti? Analitičari su tada komentarisali da je u pitanju – i jedno i drugo.

Obama je konačno 2013. ipak dobio binu ispred Brandenburške kapije. On i Merkelova tapšali su se po ramenima i demonstrirali jedinstvo. Međutim, iritacije nisu prestale – naprotiv, uzele su maha pre svega kada je na svetlo dana izašla afera u vezi s prisluškivanjem američke tajne službe NSA. U oktobru te godine, takođe je objavljeno da je NSA prisluškivala čak i mobilni telefon kancelarke. Merkelova je bila van sebe i izgovorila jednu od njenih najpoznatijih rečenica: „Špijuniranje prijatelja, to nikako ne ide.“ Ipak, nekih većih političkih posledica nije bilo.

Što su duže bili na vlasti, Merkelova i Obama su se sve više zbližavali – i lično i politički. Peter Bajer iz Hrišćansko-demokratske unije CDU Angele Merkel, koji je zadužen za transatlantska pitanja, uveren je da Obama kod nemačke kancelarke ceni pre svega njen pragmatizam, pouzdanost i profesionalizam. I dodaje: „Ona mu je potrebna.“ Jer, s obzirom na političku i ekonomsku težinu koju je Nemačka dostigla, američki predsednik ne može da zaobiđe nemačku kancelarku.

Važan Trampov savetnik u prelaznoj fazi

Kada je Merkelova, neposredno nakon Samita G7, otvorila granice za izbeglice – što mnogi Nemci nisu dobro prihvatili – Obama ju je pohvalio na najbolji mogući način. Merkelova nas je, rekao je tada Obama, „ubedljivo podsetila da ne smemo da okrenemo glavu od ljudi koji od nas očekuju pomoć“. To je, međutim, u svojoj predizbornoj kampanji iskoristio i Donald Tramp kada je rekao da je „Hilari Klinton američka Angela Merkel“. Klintonova želi da „glupo“ otvaranje granica, što je uradila Merkelova, uradi i u SAD – i otvori granice za stotine hiljada muslimana. Tako je izbeglička politika Angele Merkel podelila društva sa obe strane Atlantika.

Nakon izbora Trampa za predsednika SAD, čini se da će se politika savezništva te zemlje sa Nemačkom, promeniti u politiku protivništva, pre svega kada se radi o slobodnoj trgovini, klimatskim promenama, stavu prema ruskoj agresiji i odnosu prema sirijskim izbeglicama.

Jozef Braml upozorava da se odnos dveju zemalja ne sme svoditi na odnos dve osobe. „To je medijski kliše: sada je Obama ponovo dobar, a Tramp je loš. Sa s takvim klišeima i peronsalizovanjem, ne ide se naprijed. Smatram da je to opasno.“

Obama uskoro odlazi s mesta predsjednika. Čemu onda ova poseta? Tramp je, rekao je Obama neposredno pred put, tokom svoje druge posete Beloj kući, rekao da želi da održi strateški važne veze i one i unutar NATO. A Obama mu je savetovao da pokuša da odoli pritisku izolaciji.

Političar CDU Peter Bajer smatra ipak da je sastanak Merkel-Obama veoma važan. To je mnogo više od oproštajne turneje. Obama oseća odgovornost i želi da uradi nešto za svoju zemlju, kao i za partnere – pre svega zato što sagledava na koji način je izbor Donalda Trampa delovao na druge zemlje. Umesto da se sada povuče, Obama će postati važan Trampov savetnik u prelaznoj fazi.