Vojna vežba u Srbiji – reklama za rusko oružje
25. oktobar 2019.
„Vojna bratska pomoć za Srbiju“, naslov je kratkog izveštaja u berlinskom listu Velt. „Moskva je u Srbiju poslala dva ultramoderna raketna sistema za potrebe vojnog manevra. Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, protivvazdušni sistemi S-400 i mobilne protivvazdušne rakete tipa Pancir prvi put se upotrebljavaju u vežbi van Rusije“, prenosi list.
Naoružanje će biti stacionirano na vojnom aerodromu u Batajnici, prenosi list, a vežba ruske i srpske vojske je višednevna. To je nastavak manevra „Slovenski štit 2019“ koja je u septembru počela u Astrahanu na Kaspijskom jezeru.
„Srbija je najvažniji saveznik Moskve na Balkanu“, piše dalje Velt, navodeći da Rusija podržava Srbiju oko kosovskog pitanja. „Iako Srbija teži ulasku u EU, zemlja gaji bliske veze sa Rusijom na koju se gleda kao na velikog pravoslavnog brata.“
Berlinski list podseća da je ruska armija koristila S-400 i Pancir tokom rata u Siriji. Nedavno je članica NATO Turska kupila S-400 i time izazvala „žestoke kritike“ jer „vojna alijansa smatra tu kupovinu nespojivom sa svojim statutom. Uprkos protestima, Ankara, prema navodima iz Moskve, pregovara o kupovini novih sistema naoružanja“, dodaje Velt.
Nemačka agencija dpa piše da Rusija želi da „ojača svoju poziciju kao izvoznica oružja“. Zato Moskva ima interesa da vojni manevar u Srbiji „iskoristi kao reklamu i prodaje sistem S-400 u inostranstvo“, piše agencija.
Zidojče cajtung u članku pod naslovom „Razočarani“ piše o tome čemu vodi odbijanje Francuske i još nekih zemalja da počnu pregovore sa Skopljem i Tiranom. Prenose se utisci iz regiona koji je razočaran time što se proširenje EU stavlja na led.
„Kako to konkretno izgleda, moći će da se posmatra ovog petka u Moskvi gde će biti potpisan ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Rusije“, piše minhenski list.
„Ruski premijer Dimitrij Medvedev je pre par dana u srpskom glavnom gradu Beogradu to najavio rečima da državama regiona ne bi trebalo 'nametati' izbor između Zapada i Istoka. U prevodu: on nudi bliske veze sa Rusijom kao alternativu Evropskoj uniji. Povrh svega, za uticaj u regionu se milijardskim investicijama bore i Turska i Kina.“
„Ako na Balkanu nestane vera u pristupanje EU, preti povratak u nacionalizam i, u najgorem slučaju, raspaljivanje starih konflikata. Na posletku, evropska perspektiva je recimo za Srbiju i Kosovo velika motivacija da postignu dogovor“, piše Zidojče i zaključuje:
„Bez nade u budućnost u EU, i velikoalbanski planovi će ponovo dobiti zamah. To ne bi obuhvatilo samo Albaniju i Kosovo, već i Severnu Makedoniju sa jakom albanskom manjinom. U Bosni bi centrifugalne sile između Srba, Hrvata i muslimanskih Bošnjaka mogle još da se pojačaju.“
priredio Nemanja Rujević