Bez prethodne najave, srpsko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je predsednik Vučić naredio raspoređivanje dela snaga na teritoriji pogranične opštine Šid, u čija tri prihvatna centra je smešteno oko dve hiljade migranata. Zvanični razlog je pružanje pomoći pripadnicima MUP Srbije u obezbeđivanju javnog reda i mira. Povod za to je, međutim, nejasan.
Član 2. Zakona o vojsci Srbije omogućava predsedniku Republike da na zahtev državnih organa odluči da vojska Srbije pruži pomoć „radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.“ Još uvek nije poznato da li je takav zahtev zaista upućen, ko je to uradio i na osnovu čega.
Prihvatni centar u Šidu saopštio je da nikakvih incidenata u prethodnom periodu nije bilo, a da je policija intervenisala u jednom slučaju zbog svađe dva muškarca. Direktor Komesarijata za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da je prisustvo vojske „preventivno“, da „nema nikakvih naznaka remećenja javnog reda i mira, a kamoli prekršajnih i krivičnih dela“ te da čak postoji tendencija smanjenja broja migranata u prihvatnim centrima u Srbiji.
Ako je za privođenje osamnaest migranata uhvaćenih u spavanju na tuđem posedu zaista bilo neophodno angažovati vojsku, hoćemo li na Vračar na kom ratuju škaljarski i kavački klan slati artiljeriju i vojnu avijaciju?
Ako tražimo stvarne razloge aktiviranja vojske, treba najpre podsetiti da se ono desilo u istom danu u kom je zvanično nastavljena predizborna kampanja Srpske napredne stranke. Naravno da nije reč o slučajnosti.
Neke od opozicionih snaga, poput Dveri i Dosta je bilo, godinama unazad grade narativ o navodnoj invaziji miliona migranata koje vlast namerava da naseli u Srbiji. Društvene mreže vrve od lažnih vesti o tome kako se migrantima grade i dodeljuju stanovi, a stvar podgreva netransparentnost oko „radnog sporazuma“ koji Austriji omogućava da u Srbiju vraća izbeglice koje su do nje stigle Balkanskom rutom.
Ksenofobija je zapaljiva tvar kojom je lako manipulisati, naročito kada poseduje i klasnu dimenziju. Kolone ljudi koji svu svoju imovinu mogu da spakuju u ranac su na ovim prostorima retko kad dobrodošle. Povremeno je reč o Romima koje džentrifikatori prinudno raseljavaju, ali princip je uvek isti.
Država smesti određeni broj ljudi u neku opštinu ne obezbeđujući resurse ni infrastrukturu za trajno nastanjivanje, lokalna vlast nema kapaciteta ni uputstva odozgo šta dalje da radi, ti ljudi žive u bedi, a onda lokalci naprave proteste tražeći da im se „problem“ skloni s očiju optužujući ih za svaki papirić van kontejnera i svaki ukradeni bicikl.
Migranti su idealna meta da se taj pristup prenese na viši nivo, i opoziciona desnica je to oberučke prihvatila.
Kao i u mnogim ranijim slučajevima kada neka tema postane uporište opozicije, naprednjački režim počinje da o njoj govori još glasnije, sa više resursa, korigujući je tek toliko da neutrališe ili obesmisli kritiku.
Pravite protest pred skupštinom? Dovešćemo autobuse ljudi i napravićemo veći. Kritikujete nas po Tviteru? Napašćemo vas botovima i napravićemo TV emisiju u udarnom terminu da kritikujemo Tviter. Štrajkujete glađu? Štrajkovaće duplo više naših. Protestujete sa balkona? Protestovaćemo protiv vaših protesta ispaljujući vatromet s krovova zgrada.
Nije bitno da ima smisla – ako ga nema, lakše će skrenuti pažnju na sebe.
Sada se slična stvar dešava sa migrantima. Nakon što je uočila da deo opozicije možda profitira na višegodišnjem uzgoju straha od navodne invazije migranata, vlast je rešila da prisvoji tu temu tako što će „problem“ rešiti ni manje ni više nego slanjem vojske.
Time istovremeno postiže dve stvari: Prva je predizborna demonstracija čvrste ruke, što je uvek popularno u krizna vremena, a kriza u Srbiji traje u različitim oblicima već pune tri decenije. Druga posledica je stavljanje ksenofobne struje u opoziciji u nezgodan položaj: tražili ste da neko uradi nešto po pitanju migranata, evo, poslali smo vojsku na njih. Šta još hoćete, da pripucamo?
To je ujedno i trejler za ono što ćemo gledati ako desno krilo opozicije nastavi da insistira na temi migranata. Kao što je prethodno građanskoj opoziciji kidnapovala temu evrointegracija nadmašivši je u fotografisanju sa evropskim liderima, vlast se očigledno sprema da monopolizuje i ksenofobiju, tako što će je upražnjavati otvorenije, sa više medijske pažnje.
Prorežimski Informer je tokom vikenda ispalio već šest tromblonskih tekstova o slanju vojske u Šid. Forsiraju se termini poput „puna ratna oprema“, „trupe“ i „utvrđivanje položaja“, kao da ih migranti čekaju u tenkovima, a ne u starim patikama. Jasno je da izbor terminologije nema uticaja na efikasnost pripadnika vojske na terenu – njena jedina namena je marketinški desant na birački Drvar.
Režim poseduje obilje resursa za terenski rad, naročito u desničarskim pokretima i navijačkim grupama u svojoj orbiti. Član ultradesničarskog Levijatana je nedavno kolima probio ogradu Prihvatnog centra u Obrenovcu koji obezbeđuje vojska, divljao po njemu snimajući se sve dok se nije zaustavio na izlazu, izašao iz automobila i drao se na vojnike dok ga nisu uhapsili. Pušten je iz pritvora za samo tri dana, ali je nakon žalbe tužilaštva ponovo vraćen u pritvor.
Ispostavilo se da je ovaj Brejvik za siromašne ujedno i član SNS, predsednik Komisije veća opštine Obrenovac za saradnju sa omladinom i udruženjima, a ujedno radi u Sportsko-kulturnom centru Obrenovac.
Na delu su dva odgovora vlasti na izazov zdesna: jedan u pokazivanju državnih mišića, a drugi u satelitskoj opoziciji koja će po potrebi da nekažnjeno bude veće dveri od Dveri. Na građanima je samo da odluče da li im se više sviđa kad gazi vojna čizma ili martinka, mada ovi novi desničari više vole najki.