Vojne vežbe pod realnim uslovima

U ponedeljak u zoru izraelska vojska je dala znak za prestanak opasnosti. Detonacije koje su stanovnici Golanske visoravni čuli u daljini, a koje su dolazile sa sirijske teritorije, najverovatnije su imale veze s borbama između pobunjeničkih grupa i sirijske vojske. Nekoliko projektila očito je preletelo preko granice i pričinilo manju štetu na zgradama mirovnih trupa Ujedinjenih nacija. Po svemu sudeći, to su bili zalutali projektili koje izraelska vojska kasnije čak nije mogla ni da pronađe.

Ostaje sporno da li se izraelska vojska odlučila da izvede kontra-udar. Novinske agencije citiraju izveštaje prema kojima je Izrael izvršio napad na sirijske vojne jedinice, pri čemu je, navodno, život izgubio jedan sirijski vojnik. Vojska međutim, to negira. Pozivajući se na izvore upravo u toj vojsci, izraelski list „Harec“ tvrdi međutim suprotno, pa čak i to da je izraelska vojska i ranije izvršila napade na sirijske položaje. Pri tom je navodno pogođen sirijski vojni kamion i dva artiljerijska oruđa. I u tom slučaju, navodno, radilo se o reakciji na zalutale projektile na izraelsku teritoriju.

U aprilu su izraelske snage na pucnjavu sa Golanske visoravni reagovale napadom na aerodrom u Damasku. I u subotu je Izrael navodno reagovao, pri čemu su, kako izveštava „Harec“ pozivajući se na sirijske medije, dve osobe izgubile život. Nakon napada, sirijska vojska izdala je saopštenje u kome se osuđuje izraelska „agresija“ i upozorava Tel Aviv da „ne ponavlja takve akcije“.

Izraelski strah od iranskih raketa

Zalutali projektili i kontra-napadi jasno pokazuju koliko je napeta situacija u graničnom području na severu Izraela. Pritom pažnja vojske nije usmerena samo na Siriju, već i na granicu sa Libanom. Od pre nekog vremena, izveštava „Harec“, Izrael i Jordan blisko sarađuju. Te dve zemlje zabrinute su zbog mogućnosti da se Iran, uz pomoć svoje Revolucionarne garde koja je u Siriji, približi njihovim granicama. I Hezbolah bi, strahuju, mogao da iskoristi povoljan trenutak kako bi se dugoročno pozicionirao u njihovoj blizini.

Izrael je s pažnjom pratio iranski raketni napad proteklih sedmica na pozicije terorističke organizacije „Islamska država“. Iran je za napade između ostalog koristio i rakete tipa „Zulfikar“ čiji je domet od oko 700 kilometara. Izraelska vojska je zabrinuta da bi i libanska teroristička organizacija Hezbolah mogla da dođe u posed tih raketa i njima eventualno izvrši napade na izraelske položaje.

Napad je, citira internet-magazin „Al-Monitor“ jednog visokorangiranog neimenovanog izraelskog oficira, bio upozorenje pre svega sunitskim borcima u Siriji. „Pored toga, napad je predstavljao i poruku celom regionu, odnosno tamošnjim akterima, uključujući i koaliciju predvođenu SAD i naravno Izraelcima“. Vojska se isto tako pobrinula za snažno prisustvo šiitskih snaga na sirijsko-iračkoj granici. „To pokazuje da sada predstoji dodatni korak kako bi se stvorio pojas kojim vladaju šiiti – od Teherana do Sredozemnog mora.“ Posebnu ulogu u tom poduhvatu očigledno igra Hezbolah.

Prema navodima „Al-Monitora“, Izrael na granici sa Libanom masivno utvrđuje i nadograđuje svoje odbrambene položaje. Podižu se bedemi i betonski zidovi, grade novi putevi, instaliraju radarski sistemi. Istovremeno se spajaju komandne jedinice i ponovo oprema višeslojni sistem protivvazdušne odbrane. Izvode se vežbe za mogući rat. Izrael polazi od toga da Hezbolah poseduje visokosofisticirano oružje, a to bi njegovoj vojsci znatno otežalo izvođenje izviđačkih letova preko libanske teritorije.

Duga ruka Hezbolaha

Pored toga, Hezbolah je prethodnih godina tokom rata u Siriji bio u mogućnosti da uvežba na hiljade vojnika i to u realnim, borbenim uslovima. U saradnji s ruskim i iranskim snagama, oni su mogli da nadograde svoje tehničke i logističke sposobnosti i da poboljšaju komandne strukture.

Hezbolah je svoje područje delovanja proširio pre svega zahvaljujući prisustvu u Siriji. Njegova ruka bi u dogledno vreme mogla da dosegne i do Golanske visoravni. To će, kako je „Al-Monitoru“ rekao jedan portparol te organizacije, izraelsku odbranu znatno da oslabi: „Prošireni front prisiliće Izrael da svoje trupe podeli na dodatna područja, tako da će one biti umanjene. Front koji se proteže od Nakvare (libansko područje na Sredozemlju, direktno na granici sa Izraelom, prim. red), do Golanske visoravni, Izraelu će u slučaju rata predstavljati veće probleme nego do sada.“

Ipak, do sukoba ne mora neizostavno da dođe. Liban je oslabljen, i to ne samo zbog prisustva skoro dva miliona sirijskih izbeglica koje borave u toj zemlji. I u tamošnjem društvu porastao je otpor prema još jednom ratu Hezbolaha protiv Izraela.

S druge strane, takav rat bi i Izrael stavio pred velike izazove. Otvoreno je pitanje u kojoj meri vojska može da zaštiti stanovništvo od raketnih napada. Pored toga, izraelskoj vojsci na Golanskoj visoravni nedostaje borbeno iskustvo.

Mnogo toga govori u prilog tome da bi obe strane rat za sada mogle da spreče. Ipak, ostaje činjenica je da se Iran, zahvaljujući ratu u Siriji, sve više primiče Izraelu.