Vrela leta, zagušljive zime: Sve za beton i skupe kvadrate

„Klima-uređaj u mom dnevnom boravku mučila se dan i noć. U toj prostoriji je bilo podnošljivo sveže. U ostatku stana pak kao u rerni“, piše Andrej Ivanji u tekstu iz Beograda za nemački javni servis MDR.

Radi se o nepodnošljivim toplotnim talasima u Srbiji i tome kako se u Beogradu protiv toga ništa ne preduzima. Naprotiv – sve je više betona.

„Na Vračaru, gde živim, srpski meteorolozi su izbrojali više od trideset dana sa preko 35 stepeni i više od šezdeset tropskih noći kad temperatura ne pada ispod 20 stepeni“, piše Ivanji.

„To su zvanični podaci, dakle temperature koje se mere dva metra iznad zelene površine u senci. No, Beograđanine žive u kućici na drvetu u parku. Kad je zvanična temperatura preko dana 40 stepeni, nad asfaltiranim i betoniranim površinama lagano ide na preko 60. Ta vrelina se onda emituje celu noć“, navodi se u tekstu za MDR.

Toplotno ostrvo i siromašni ljudi

Citira se profesor fizike Vladimir Đurđević koji govori o Beogradu kao o „toplotnom ostrvu“. Uzrok je što beton, asfalt, staklo i lim proteruju zelene površine koje su važne da umanje vrelinu.

„U zemlji osiromašenih ljudi“, piše Ivanji, „to znači život na toplotnom ostrvu za mnoge koji moraju da biraju između ogromnih računa za struju i mučne žege. Jer, klima-uređaji jedu energiju. Zvanično, potrošnja struje u Srbiji je tokom jula i avgusta bila kao u nekim zimskim mesecima.“

„Srpske elektrane na ugalj, koje zagađuju vazduh, rade punom parom pa opet Srbija mora da uvozi struju“, dodaje se u osvrtu.

Piše da su temperaturni rekordi ovog leta pogodili celu Evropu, ali da mnogi evropski gradovi odavno kuju planove kako da se tome suprotstave.

„Ali, u Beogradu su apsolutni prioritet interesi investitora i njihov profit. Beograđani zato moraju živeti u gradu u kojem se zelene površine sistematski žrtvuju zarad betonskih čudovišta sa skupim kvadratnim metrima“, piše dalje Ivanji.

„Monstruozni“ Beograd na vodi

Potom daje primere novih stambenih blokova, dodajući da Beograd na vodi – „koji je već deformisao konture grada“ – treba da se proširi duž Save za preko tri miliona kvadratnih metara.

U tom naselju, piše Ivanji, kao i tri centralne beogradske opštine, za narednih deset godina je planirano dodatnih deset miliona kvadrata stambenih i poslovnih prostora.

„Teško je i zamisliti kako će se ovaj monstruozni projekat odraziti na ostatak grada. Kritičari govore čak i u urbicidu, ubistvu grada“, navodi se.

Citira se prvi čovek Akademije arhitekture Bojan Kovačević koji je Beograd na vodi opisao kao „urbanističko nasilje“ i „strano telo“. Rekao je da se za uzor očito uzimaju Dubai i Abu Dabi, što je neshvatljivo u jednom centralnoevropskom gradu.

U tekstu MDR-a se citira i Iva Čukić iz kolektiva Ministarstvo prostora koja kaže da već sada ogromne zgrade sprečavaju strujanje vetrova što narušava mikroklimu u gradu. „Sa širenjem Beograda na vodi to će se još drastičnije osetiti“, kaže ona.

Andrej Ivanji u tekstu zaključuje da će se „investitorski urbanizam“ itekako osetiti i zimi. Već sada je Beograd u zimskim mesecima jedan od gradova sa najlošijim vazduhom na svetu, podseća on.

„Olakšanje su donosili samo vetrovi koji su dolazili sa Save i odnosili zagađeni vazduh iz grada – sada će se ti vetrovi zakucavati u Beograd na vodi. U doba klimatske krize, beogradski urbanisti čine sve što mogu da život u gradu postane još nepodnošljiviji“, zaključuje Ivanji za MDR.

nr (MDR)