Vučić infiltriran u kosovsku vladu?
11. septembar 2017.
Dnevnik Tagescajtung piše: „Kako da (srpska vlast) objasni narodu da jednog „ratnog zločinca" goni preko Interpola, a s druge strane je, glasovima srpske manjine na Kosovu, od njega načinila premijera? Srpski premijer Aleksandar Vučić će to sigurno uspeti. On ima poslednju reč u svojoj zemlji a štampu čvrsto drži u rukama. I sada je još bliži cilju da se umeša i u vladu Kosova. Srbija nije priznala nezavisnost Kosova. A to ni u doglednoj budućnosti neće morati da učini. Jer pre svega su glasovi srpske manjine na Kosovu pomogli bivšem vođi UČK Ramušu Haradinaju da sada postane premijer Kosova. A kako će se on ponašati u toj situaciji, to nije teško predvideti. Jer, i EU i međunarodna zajednica, baš kao i Vučić, žele da Haradinaj ispuni neke uslove."
„On će pre svega morati da proguta veliku žabu i prizna zajednicu srpskih opština na Kosovu, koja će, poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini postati država u državi. Brisel to smatra preduslovom integracije obe zemlje u EU. Haradinaj, koji se još prošle godine - kao opozicioni političar - žestoko borio protiv tog zahteva, sada je pojeo kredu i pravi se da je „realan političar". Njegov nekadašnji partner u koaliciji, predsednik Pokreta za samoopredeljenje Aljbin Kurti, svim silama želi da spreči osnivanje zajednice srpskih opština na Kosovu. Kurtija već sada Srbija, EU i SAD smatraju glavnom smetnjom, mada su mladi na njegovoj strani. S druge strane, Haradinajeva vlada je na klimavim nogama. A Vučić može mirno da posmatra unutrašnjepolitičke konflikte na Kosovu: oni su dobri po njega".
„Srpska manjina na Kosovu namerava da svojim učešćem u novoj vladi spreči formiranje armije", piše list Handelsblat: „Srbi imaju obavezu da se bore protiv formiranja takozvane armije, rekao je Marko Đurić koji je u srpskoj vladi zadužen za Kosovo. Njegovi sunarodnici će, dodaje, sprečiti i druge odluke albanske većine koje su protivne njihovim interesima. Novoformirana kosovska vlada zavisi od dobre volje srpskih poslanika u parlamentu. Preko poslanika koje vodi Beograd Srbija je prvi put dobila direktan uticaj u Prištini. Kosovo na kojem žive gotovo još samo Albanci, od pre devet godina je nezavisno od Srbije i sada ga priznaje 115 država širom sveta. EU već godinama bezuspešno pokušava da posreduje među zavađenim susedima."
A Frankfurter algemajne zontagscajtung je u rubrici „Putovanja" objavio veliki članak pod naslovom „Budi Beograd!". U kratkoj najavi ispod naslova piše: „Glavni grad Srbije se već godinama zbog svog raspojasanog noćnog života poredi s Berlinom. Ali, umetnici tamo moraju da se bore i to na više frontova". U tekstu se citiraju umetnici koji se žale zbog toga što galerije ustupaju mesta šik-klubovima a kao primer se navodi Savamala. Ona je počev od 2009. dobila umetničku scenu koja je postala značajna zahvaljujući Mikser festivalu – da bi se posle toga razvila u pogrešnom smeru: umesto ateljea i galerija, u stara skladišta ove četvrti su počeli da se useljavaju noćnui klubovi.
„Tome treba dodati i novog neprijatog suseda sa plavim zastavama koje se vijore i na kojima piše Belgrade Waterfront – to je ime megalomanskog građevinskog projekta. Za navodno tri milijarde evra, na obali Save bi trebalo da nastane blještava četvrt sa luksuznim stanovima i kancelarijama, parkovima i bazenima, hotelima i najvećim tržnim centrom na Balkanu. Već su narasla dva stepenasta nebodera sa natpisom Eagle Hills na obali reke, terasa prvog restorana je puna. A tu je i šetalište sa biciklističkom stazom, uređeno sterilno kao da je u Hamburgu. Lepi grafiti na potpornom stubu obližnjeg mosta, jedno igralište i šareni kiosci na točkovima sugerišu mladost. A iza ograda jednog gradilišta je već postavljen i temelj novog zaštitnog znaka Beograda – staklenog tornja visokog 220 metara".
U tekstu je opisana i situacija u Cetinjskoj ulici, koja postaje neka vrsta nove Savamale – one od pre nekoliko godina. „No izgleda da je i tamo odzvonilo velikoj žurci. Kada je prošle godine tu svake noći ređali tulumi, a taksi-vozila formirala kolone na ulicama, stanari tog kraja su demonstrirali sa jastucima na glavama – za svoje pravo na miran san i protiv halabuke – baš kao i u (berlinskim naseljima) Krojcbergu ili Nojkelnu."
Priredio: Saša Bojić