Ako nekome nije bilo jasno, nova-stara premijerka Ana Brnabić potrudila se da pojasni: jedan od glavnih zadataka „svih“, rekla je predstavljajući program Vlade, jeste da štite „predsednika i njegovu porodicu“ od napada sa raznih strana. Od „dehumanizacije“ koja, kako je rekla, može da rezultira i fizičkim nasrtajima na predsednika.
Od kada se, kao i 700.000 građana Srbije, učlanila u Srpsku naprednu stranku, Brnabić se pokazala kao udarno koplje režimske propagande koja predsednika ima da zaštiti od stvarnih kritika i izmaštanih atentata.
U njenom ekspozeu su se našla opšta mesta svake Vlade posle Petog oktobra –Kosovo je najveći izazov, idemo u EU, jačamo ekonomiju, pobedićemo mafiju – oplemenjena borbom protiv pandemije. A to što premijerka kao jednako važan cilj vidi „zaštitu predsednika“ – o toj Vladi dovoljno govori.
Ni o kadrovskim rešenjima se ne može ozbiljno raspravljati. Mešavina u kojoj se nalaze hotelijerski naslednik, za mnoge sporni novinar, isluženi naprednjaci, žuti preletači i novootkriveni aparatčici, ionako je birana po trenutnoj Vučićevoj kalkulaciji.
Tretirajući s jedva skrivenim prezirom i sopstvenu stranku i pridružene partnere, podelio je fotelje i svi su, čak i očito ražalovani poput Ivice Dačića, rekli da predsednik najbolje zna.
Srbija je dobila predsednički sistem poput onog u Rusiji ili Turskoj – samo su se u tim zemljama makar potrudili da stanju prilagode i ustav. Vučić pak kao da se najudobnije oseća u vanustavnom ofsajdu, dok upravlja kabinetom onih koji mu povlađuju, a od kojih svako može da postane žrtveni jarac.
Pri sastavljanju Vlade pre tri godine, adut za namigivanje Zapadu bila je tada novopečena premijerka Brnabić, žena čiju je seksualnu orijentaciju široj javnosti otkrio sam predsednik. U šifrarniku zapadne političke korektnosti jedna zemlja mora biti progresivna ako je na čelu Vlade homoseksualna osoba.
Ovoga puta je ta poruka u broju ministarki – čak polovinu Vlade čine žene, što su neke svetske agencije prenele kao vanredno važnu vest.
No, bili žene ili muškarci, nad svima njima će se do najavljenih vanrednih izbora početkom 2022. nadvijati kolebljiva senka predsednikove dobre volje. On ništa ne prepušta slučaju i ogromna moć koju uživa ne može da ga uljuljka.
Nasuprot bledim izjavama dela opozicije o nekakvoj „pobedi bojkota“, Vučić već sprema nove, udružene izbore, bez najave da će išta da promeni u izbornim uslovima.
Zato je medijima već podmetnuta nakaradna priča o „oročenoj Vladi“ ili „štihprobi“, kako je to nazvao Vučić. Ili o „koncentracionoj Vladi“, kao da je zemlja u ratu pa su svi u vlasti, osim nekoliko poslanika – manjina.
Ova Vlada nije ništa od toga. Ona je samo Vučićeva i, baš kao i Skupština, postoji reda radi. Iz takve perspektive, institucije su nepotrebna prepreka između naroda i mudrog vođe.