Vučić mora da odagna strahove EU
1. mart 2018.
Nojhe cirher cajtung piše da „vođe na Zapadnom Balkanu rafinirano koriste brige Evropske unije za stabilnost regiona“: „Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je na svoje putovanje po Zapadnom Balkanu u koferu poneo novu Strategiju proširenja za šest zemalja“. „Junkerov imidž se u nekim prestonicama regiona promenio: bio je onaj koji koči, a sada je postao nosilac nade“.
- počitajte još: Proširenje kao manje zlo – pogrešna taktika
Autor teksta, novinar Andreas Ernst, podseća da je Junker, kada je 2014. stupao na dužnost, rekao da za vreme njegovog mandata, dakle do 2019, neće biti proširenja, i konstatuje da je to bio hladan tuš za zemlje-kandidate. A onda je tabu prekršen 2017 – u novoj Strategiji EU se pominje da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u tu zajednicu 2025. godine.
„Šta je novo u novoj Strategiji? U osnovi su to poznati instrumenti. Takozvana pretpristupna pomoć trebalo bi da bude povećavana paralelno s napretkom reformi. Zemlje-kandidati ubuduće će smeti da učestvuju u procesima planiranja u EU. To su postupna poboljšanja, a ne ’nove metode’. No, već i sama činjenica da je doneta nova strategija, jeste signal: Brisel i neke prestonice sve više razmišljaju o jugoistočnoj periferiji EU“, piše Ernst.
„Postoje dva razloga za to: strahuje se od rastućeg uticaja Rusije i Turske i u nešto manjem obimu Kine i Saudijske Arabije, a postoji i briga o stabilnosti regiona. Zemlje kao što su Makedonija, Kosovo i Bosna važe kao potencijalna krizna žarišta, jer njihova državnost nije učvršćena. Ta strahovanja nisu neosnovana. Doduše, uticaj Rusije i Turske često se precenjuje. Samo u jednom delu muslimanskog stanovništva, više u Bosni i Hercegovini nego u Albaniji ili na Kosovu, turski soft power trajno deluje, no ekonomska snaga Turske je skromna u poređenju sa EU.“
- pročitajte još: EBRD - najviše novca za Srbiju
„Isto važi za Rusiju. Ona, doduše, uživa velike simpatije Srba, ali sadašnja politička elita jasno razlikuje ideje i interese. Pri tome povezivanje sa EU ima prioritet nad prijateljstvom sa Moskvom koje ne donosi nikakve ekonomske prednosti, ali se glasno promoviše. Političari na Balkanu poigravaju se sa zapadnoevropskim strahovima od ruskog i turskog uticaja. Oni to rade znajući da će, ako uopšte uđu u EU, ući iz ekonomske računice.“
Autor podseća i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „priprema javnost da prihvati državnu egzistenciju Kosova. On čini to svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju: priteže kontrolisani medijski sistem, a i brzo je zamenio rukovodstvo kosovskih Srba. Zbog njegovog autokratskog stila EU ga samo blago kritikuje: mirovnopolitički cilj opravdava sredstva. Kolo vodi Berlin koji ima veliki uticaj u Beogradu i Prištini. U Ministarstvu spoljnih poslova otvoreno izjavljuju da hoće da iskoriste vreme Vučićeve vladavine kako bi trajno rešili kosovski problem. Lako je zaključiti da su reforme demokratije i pravne države od drugorazrednog značaja“.
„Posle Junkerove posete Beoogradu i još pre sastanka najviših balkanskih političara u Sofiji, Vučić je u utorak otputovao u Berlin. Iza zatvorenih vrata se razgovaralo o kosovskom dilu. Pred novinarima je Merkelova pokazala da je impresionirana Vučićevom reformskom voljom i ulogom koju on ima pri pomirenju. Kancelarkine reči mu dobro dođu. U nedelju se u Beogradu održavaju lokalni izbori, na kojima Vučićeva stranka hoće da pobediti po svaku cenu“, piše, između ostalog, Andreas Ernst za „Noje cirher cajtung“.
Priredio Saša Bojić