Za koje se zločine optužuje Asadov režim u Siriji?

Nakon više od decenije suspenzije, Sirija bi trebalo ponovo da bude primljena u Arapsku ligu. To su nedavno u Kairu odlučili ministri spoljnih poslova zemalja-članica.

Oni su se tako založili za povratak države koja je, prema brojnim međunarodnim izvorima i izveštajima, više puta bila optuživana za najteža kršenja ljudskih prava tokom građanskog rata koji je izbio 2011. godine.

-pročitajte još: Bašar al Asad se polako vraća na međunarodnu scenu

Navodna upotreba bojnog otrova

Sirijski režim godinama je optuživan za korišćenje bojnih otrova. Jedan od najpoznatijih bio je napad iz avgusta 2013. na region Guta, severoistočno od Damaska. Prema različitim izveštajima, tada je ubijeno između 280 i 1.800 ljudi. Međutim, odgovornost režima Bašara al Asada nije nedvosmisleno dokazana. Bela kuća je svojevremeno navela da je za napade „gotovo sigurno“ kriv režim.

Godine 2018. novinska agencija Rojters izvestila je da su laboratorije koje rade za Organizaciju za zabranu hemijskog oružja (OPCW) uporedile uzorke koje je uzela misija UN nakon napada na Gutu, s hemikalijama koje je 2014. Damask trebalo da uništi. Prema informacijama Rojtersa, u uzorcima su pronađeni takozvani „markeri“ koji povezuju materije korišćene u napadu s arsenalom hemijskog oružja sirijske vlade.

Većina međunarodnih stručnjaka Asadov režim optužuje i za druge slučajeve upotrebe bojnih otrova, dok sirijski režim i njegova saveznica Rusija to redovno demantuju. U februaru 2023. UN su se pozvale na istragu OPCW koja je utvrdila da postoje „valjani razlozi“ za uverenje da je sirijska vlada odgovorna za napad hemijskim oružjem na Dumu 2018. U tom napadu ubijena su 43 civila.

Nakon napada otrovnim gasom 2013. režim se pridružio Konvenciji o hemijskom oružju. Njome se zabranjuju razvoj, proizvodnja, posedovanje, prenos i upotreba hemijskog oružja. Ali, u jesen 2020. su njujorška „Inicijativa za pravdu otvorenog društva“ i „Sirijski arhiv“ osnovan 2014. podneli svetskoj organizaciji izveštaj o svom opsežnom istraživanju. U njemu stoji da je čak i nakon pristupanja Konvenciji režim nastavio da raspolaže opremom i hemikalijama za proizvodnju bojnih otrova. „Naše istraživanje pokazuje da Sirija i dalje ima snažan program hemijskog oružja“, rekao je Stiv Kostas, glavni pravnik „Inicijative za pravdu“.

Hemijsko oružje i burad-bombe

Asadov režim takođe optužuju za korišćenje hemijskog oružja i bombi u obliku buradi. Nezavisna „Sirijska mreže za ljudska prava“ (koja takođe izveštava i o zločinima Asadovih protivnika, a citira je, između ostalih, i visoki poverenik Ujedinjenih nacija za izbeglice) navodi da je režim od decembra 2012. do novembra 2022. izveo ukupno 217 napada hemijskim oružjem. Još pet napada pripisuje se džihadističkoj organizaciji Islamska država (IS), koja se bori protiv Asada. Prema „Sirijskoj mreži“ (SNHR), u tim napadima poginulo je najmanje 1.500 ljudi, uključujući i 205 dece i 260 žena, dok je ranjeno 12.000 ljudi.

Takođe se navodi da je Asadov režim navodno masovno koristio tzv. „burad-bombe“, što sirijske vlasti uporno negiraju. Prema izveštaju SNHR iz aprila 2021, režim je u prvih devet godina rata bacio gotovo 82.000 takvih bombi. Zbog njihovog širokog, ali nepreciznog razornog efekta, smatraju se posebno okrutnim i njihova upotreba se u svetu uglavnom osuđuje. Prema SNHR, u napadima takvom vrstom bombi ubijeno je više od 11.000 civila u Siriji, uključujući i više od 1.800 dece. Režimu odgovara takva vrsta oružja, jer je jednostavno i relativno jeftino za proizvodnju.

Proizvoljna pritvaranja i „nestanci“

Međunarodni i arapski aktivisti za ljudska prava godinama optužuju Asadov režim za nestanak velikog broja ljudi. Organizacija za ljudska prava „Amnesti internešenal“ u svom godišnjem izvešću za 2022. navodi da su tokom rata nestale „desetine hiljada ljudi“. SNHR je u izveštaju iz avgusta 2022. naveo podatak o 111.000 nestalih. Oni optužuju sirijski režim za većinu proizvoljnih hapšenja i nestanaka.

„Nakon decenije sukoba, desetine hiljada civila u Siriji još uvek su samovoljno zatočeni ili se vode kao nestali“, navodi se u izvešću Istražnog povereništva UN iz marta 2021. Još hiljade su, dodaje se, bile žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili su umrli u zatvorima.

Brojne optužbe za mučenje

Izveštaj SNHR iz januara 2022. beleži više od 14.600 smrti uzrokovanih mučenjem. Tu su i žrtve koje su ubili militantni Asadovi protivnici, poput IS, ali većina su žrtve Asadovog režima, navodi SNHR.

Najčešće metode mučenja uključuju silovanje i druge oblike seksualnog nasilja, nečovečno ili ponižavajuće postupanje i zatvaranje u samicu.

Suđenje odgovornima za sirijski sistem mučenja, koje je tužbom iz 2020. pokrenuo nemački državni tužilac u Koblencu, pružilo je uvid u sistem mučenja koje sprovodi režim. U januaru 2022. Viši regionalni sud u Koblencu osudio je optuženog Anvara Raslana na doživotni zatvor. Sud ga je, između ostalog, proglasio krivim za mučenje, 27 ubistava, nanošenje opasnih telesnih povreda i seksualno nasilje. U optužnici su se pominjali i „rašireni i sistematski napadi na civilno stanovništvo“.

Sistematska trgovina drogom

Poslednjih godina Asadov režim sve češće se optužuje i za proizvodnju i trgovinu drogom, i to ne samo od strane drugih arapskih država u regionu. Režim je, prema tim optužbama, naveliko ušao u proizvodnju kaptagona, lijeka na bazi fenetilina, koji ima izrazito stimulativno dejstvo. Moguće nuspojave uključuju i oštećenje mozga, psihozu i srčani udar.

Prema izvešćtaju Centra za operativnu analizu i istraživanje (COAR) iz 2021, Sirija je „svetski epicentar proizvodnje kaptagona“. Dok je trgovina kaptagonom u početku bila jedan od izvora finansiranja džihadističkih grupa koje se bore protiv Asada, sada su režim i njegovi najvažniji regionalni saveznici postali glavni profiteri sirijske trgovine drogom.

„Uz pomoć specijalnih mašina i desetina laboratorija, režim je transformisao ratom razorenu Siriju u jednu od vodećih svetskih narko-kompanija“, piše u studiji Karnegijeve fondacije. „On raspolaže lukama povezanima s mediteranskim brodskim koridorima, kao i kopnenim krijumčarskim rutama prema Jordanu, Libanu i Iraku, a sve pod zaštitom bezbednosnog aparata režima“, navodi američka fondacija uz tvrdnju da je u 2020. izvoz kaptagona iz Sirije dostigao tržišnu vrednost od najmanje 3,15 milijardi evra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.