Ako je bio potreban još neki dokaz, onda je ovim iznesen na videlo: Bodo Ramelov, član Levice i premijer Tiringije u stvari uopšte nije levičar. Bar ne tipičan. Jer – a tako nas odvajkada uče političke nauke – za levičarske stranke, naročito socijalističke, karakteristično je posebno verovanje u nadležnost države za rešavanje problema. A liberalne i desničarske stranke svoj posao obično vide pre svega u odbrani slobode građana i zaštiti od napada države.
Zbog korone je u Nemačkoj to sada suprotno. Baš premijer Tiringije – jedini na čelu neke savezne pokrajine iz stranke Levice – hoće da smanji mešanje države u život građana i govori o ukidanju svih zabrana uvedenih zbog pandemije. A najoštrije kritike dobija od kolega iz tabora stranaka CDU/CSU, koji Ramelovljev predlog jednostavno smatraju „neodgovornim“. Podsećanja radi, CDU i CSU su stranke koje su pre 40 godina ušle u predizbornu kampanju pod sloganom „sloboda umesto socijalizma“.
Sada, dakle, socijalista Ramelov hoće da sa „državne prisile, zabrana i ograničenja, pređe na samodgovornu umerenost“.
Šta je to tako neodgovorno u tome – posebno u Tiringiji? U toj, po površini maloj pokrajini sa 2,1 miliona stanovnika i nekoliko većih gradova, trenutno je koronom zaraženo manje od 250 ljudi. Sadašnja pravila, kaže Ramelov, donesena su kada je bilo straha da bi u Tiringiji moglo da bude i do 60.000 akutnih slučajeva. Srećom, to se nije dogodilo.
Osim toga, radi se o prednostima i nedostacima propisa čije poštovanje, makar u ruralnima područjima, ionako niko ne može da proveri. Ako su u pekari tri umesto dve osobe, ako su stolovi u restoranu udaljeni samo jedan umesto jednog i po metra, ili ako se na roštilju okupe prijatelji iz četiri domaćinstva umesto dozvoljena dva… Ko to zapravo može da kontroliše? I šta se dešava ako se prekrše pravila?
Najnovija žarišta zaraze u crkvi u Hesenu i restoranu u Donjoj Saksoniji restriktivna pravila koja se tamo primenjuju nisu uspela da spreče. A Berlinski ustavni sud presudio je u utorak da u glavnom gradu Nemačke više ne važe novčane kazne za kršenja pravila o minimalnom odstojanju – jer su propisi neprecizno formulisani.
Sama ta dva slučaja jasno daju do znanja da je u trenutnoj fazi ponašanje građana važnije od zakona i propisa. Potrebna je „samoodgovorna umerenost“, kako to kaže Bodo Ramelov. Ili odgovorno korišćenje slobode, kako bi to rekle stranke CDU i CSU da nisu izgubile hrabrost i poverenje u razum ljudi. Naravno da posle dva meseca vanrednog stanja upravo stariji ljudi i takozvani pacijenti visokog rizika znaju da određene stvari ne treba da rade, čak i ako to uskoro bude bilo dozvoljeno.
I zato: vratite ljudima slobodu! Jer Savezna Republika Nemačka je slobodna zemlja čiji građani mogu i moraju da budu da odgovorni za svoje ponašanje. Čudno je da na to mora da podseti premijer iz stranke Levice, dok navodna „kancelarka slobodnog sveta“ uvređena tom raspravom, preferira da sedi u svojoj kancelariji i odlaže naredni krug pregovora sa 16 šefova saveznih pokrajina o ublažavanju restrikcija: „Neću to sebi da uradim“.
Da, gospođo kancelarko, morate to sebi da uradite. Jer upravo takve rasprave čine slobodnu zemlju. Za vreme vašeg mandata bilo je previše toga „bez alternative“.