Sedmicama je njegovo ime bilo na naslovnim stranama svetske štampe: Edvard Snouden. Čovek koji je radio za američku tajnu službu i pre pet godina razotkrio da je ta služba špijunirala milione ljudi nezakonito prikupljajući podatke o prijateljima i neprijateljima, o kancelarki Merkel, jednako kao i osumnjičenima za terorizam.
Za CIA i NSA su praktično svi sumnjivi. Čak i ljudi u njihovoj zemlji. Bivši direktor NSA Džems Klaper u martu 2013. godine je pred parlamentarcima tvrdio da nema prikupljanja podataka o Amerikancima. Danas znamo da je lagao pod zakletvom. Zbog toga nije bio kažnjen. Američka pravna država se završava kod nacionalne tajne službe.
Snouden je izneo optužbe na račun tajnih službi, razotkrivši koliko se nehajno Fejsbuk i druge IT-kompanije ophode prema podacima korisnika. On je svetu otvorio oči i upoznao ga sa činjenicom da za većinu korisnika pametnih telefona i računara praktično više ne postoji privatna sfera.
Posmatranje i nadzor Velikog brata – to je u međuvremenu tužna realnost. Menadžeri IT-branše i obaveštajci su pre više godine stupili u neobičnu koaliciju kako bi ispitali praktično sve i svakoga. Uvek obrazlažući kako samo žele najbolje za građane. Snouden to nije samo osudio. On je dostavio dokaze da je to zaista tako.
Prilikom razotkrivanja, Snouden je vodio računa da ne ugrozi operacije tajnih službi koje su bile u toku, kao ni živote ljudi. Nije otkrio medijima sve što zna. Ali to ga nije zaštitilo od optužbi gotovo svih američkih političara. Vređali su ga da je izdajnik otadžbine. Aktuelni Trampov savetnik za pitanja bezbednosti, Džon Bolton, hteo je da ga vidi „kako visi na velikom hrastu“.
Zašto? Zbog toga što je rekao istinu? Onaj ko pita kakvu je konkretno štetu Snouden naneo tajnim službama SAD, do danas nije dobio zadovoljavajući odgovor. Ipak, preti mu smrtna kazna ukoliko se vrati u SAD.
Ali to sada ne izgleda moguće. Situacija oko Edvarda Snoudena se smirila. Njegovo bekstvo pred bezbednosnim snagama završilo se upravo u Rusiji. U zemlji u kojoj dominiraju bezbednosne snage, takozvani siloviki. U zemlji sa ograničenom slobodom medija i izražavanja. Zaštita podataka u Rusiji će u doglednoj budućnosti ostati strana reč.
Snouden ni pred tim ne zatvara oči i jasnim rečima kritikuje Kremlj. Ne, Snouden nije izdajnik i neko ko je prešao u druge redove. On je osoba koju politički gone. Završio je u Rusiji, zato što zapadnoevropske zemlje, među njima i Nemačka, nisu htele da mu daju azil.
Evropljani ne žele da se zameraju Amerikancima. Cinici to nazivaju realpolitikom. Evropljanima je važniji dobar odnos sa SAD nego da odobre azil slabašnom običnom čoveku koji ima svetske zasluge za demokratiju i vladavinu prava.
Svakako je ironija istorije da se Snouden krije u Moskvi. Ali nije samo to ironija. Donald Tramp je tesno pobedio na izborima. Znamo da su podaci Fejsbuka kompaniji Kembridž analitika pomogli da utiče na izbore u korist Republikanaca. Tramp to nikada neće moći da opovrgne.
Ali bivši predsednik Barak Obama mora da prihvati kritiku: on je Snoudenova otkrića trebalo da iskoristi kao povod za bolju zaštitu privatne sfere građana. U tom slučaju Kembridž analitici ne bi bilo lako. I danas bi možda neko drugi bio predsednik, a šefica CIA ne bi bila žena koja je nadgledala mučenja na Tajlandu, iza kojih su stajali američki agenti.