Zakerbeg neće toliku moć
2. april 2019.
Vrlo je moguće da silne milijarde na bankovnom računu znaju da ublaže muke, ali zbilja nije lako ovih dana biti Mark Zakerberg. Gazda Fejsbuka nema samo firmu tešku preko 400 milijardi evra već time i najmoćniju alatku za komunikaciju i formiranje javnog mnjenja našeg doba. Preko Fejsbuka se organizuju revolucije i šire propaganda i lažne vesti, a dokazano je da manipulisanjem algoritmom ta kompanija svoje korisnike može učiniti srećnijim ili tužnijim.
„Mnogi ljudi kažu da imamo previše moći kada se radi o izražavanju slobode mišljenja. Saglasan sam sa njima", rekao je Zakerberg u intervjuu za nemački javni servis ARD. On je u Berlinu gde se sastao sa ministarkom pravosuđa Katarinom Barli i šeficom Hrišćansko-demokratske unije Anegret Kramp-Karenbauer.
„Mark Zakerberg godinu dana mnogo govori o odgovornosti Fejsbuka za društvo, demokratiju i privatnu sferu više od dve milijarde ljudi. Ali malo šta vidimo od toga", rekla je Barli nakon sastanka, dodajući da je ta društvena mreža prokockala poverenje. „Retko koji mesec prođe bez skandala sa podacima korisnika", istakla je nemačka ministarka.
Gde počinje govor mržnje?
Barli nije otkrivala detalje razgovora, ali je prema najavama bilo reči o algoritmima, lažnim vestima govoru mržnje i propagandi koji se šire i putem Fejsbuka. Naime jedan sveži zakon u Nemačkoj obavezuje velike društvene mreže – u suštini Fejsbuk, Tviter i Jutjub – da u roku od 24 sata brišu „sadržaje koji su očigledno protivzakoniti".
S obzirom na količinu unosa koji se tamo iz minuta u minut objavljuju, raširena je bojazan da bi te društvene mreže mogle da suzbiju slobodu izražavanja tako što bi brisale sve što im samo izgleda sumnjivo. Jer ako nešto što je „očigledno protivzakonito" ostane na mrežama, kompanijama poput Fejsbuka prete kazne do pedeset miliona evra.
„Ne verujem da jedna jedina kompanija poput nas treba da donosi toliko odluka šta tačno predstavlja govor mržnje, a šta političko izražavanje mišljenja. To treba da odluči društvo. Idealan bi bio demokratski proces kojim bi vlasti i zakoni jasnije bili umešani u to da definišu obaveze internet-servisa", rekao je Zakerberg za ARD.
Šef Fejsbuka je najavio da u međuvremenu radi na formiranju „nezavisnog tela za sadržaje". On je precizirao da bi to mogli da budu stručnjaci za slobodu mišljenja i bezbednost kojima bi korisnici mogli da podnose žalbe, a odluke tog tela bile bi obavezujuće za Fejsbuk. „Ako oni odluče da smo nešto neopravdano obrisali, onda se to ponovo objavljuje. Bilo bi svejedno šta o tome mislim ja lično ili naši timovi u Fejsbuku."
Borba protiv propagande
Drugi deo intervjua bio je posvećen pokušajima manipulisanja izbora putem Fejsbuka. Već je ranije svet potresao slučaj firme Kembridž Analitika koja je koristila Fejsbukove baze podataka kako bi svakom korisniku servirala njemu prilagođenu propagandnu poruku u korist Donalda Trampa. Osim toga, ne jenjava strah da bi neko mogao da se na taj način umeša u kampanju za evropske izbore u maju.
„Znamo da će nacionalne države pokušati da se umešaju u ove izbore. Pitanje je šta su naši odbrambeni mehanizmi kojima ćemo to sprečiti ili značajno otežati", rekao je Zakerberg. On je naveo da Fejsbuk u Evropskoj uniji sada proverava identitet svakoga ko želi da na toj mreži objavi politički oglas. Ti oglasi se arhiviraju na period od sedam godina – kao i ko ih je poručio, koja im je bila ciljna grupa, koliko je plaćeno, ko je video oglas.
Zakerberg je dodao da je Fejsbuk ranije bio „reaktivan", uzdajući se da će korisnici prijavljivati nedozvoljene sadržaje. „To nije dovoljno. Snosimo odgovornost da sami budemo aktivni i razvijemo sisteme koji koriste veštačku inteligenciju. Ako su sadržaji štetni, trebalo bi da budemo u stanju da ih prepoznamo i uklonimo pre nego što ih iko vidi."
Za sada je u Nemačkoj malo novinskih komentara na novu Zakerbergovu inicijativu, ali oni koji su objavljeni nisu nimalo blagonakloni prema jednom od prvaka Silicijumske doline. „U međuvremenu se etabliralo nešto što se može nazvati 'Zakerbergovim principom': kad god koncern dospe u negativne naslove, Zakerberg prelazi u ofanzivu iznenađujućim predlozima koji su zapravo protivni finansijskom interesu Fejsbuka", piše Oberbajerišes folksblat.
Najnovija ideja je dakle državna regulacija interneta, pa i njegove društvene mreže, nastavlja ovaj list. „Šef Fejsbuka može sebi da priušti širenje takvih ideja među narodom. Jer one zvuče dobro, a platformu obavezuju vrlo malo ili je uopšte ne obavezuju. Zakerberg i slični ionako ne žele da se drže pravila i svim sredstvima će pokušati da ih zaobiđu. To je prošlost jasno pokazala."