Zapad je omanuo u Avganistanu

Više ljudi je poginulo, a nekoliko desetina je povređeno u subotu ujutru u napadu Talibana na američku vojnu baza u Bagramu u provinciji Parvan. To je najveća baza američke vojske u Avganistanu, prenosi Špigel onlajn. Za nemačke medije je to novi dokaz da radikalni islamisti ni izbliza nisu poraženi, te da je avganistanska odiseja međunarodnih trupa duga, mučna i tek ograničeno uspešna.

U četvrtak uveče je napadnut generalni konzulat Nemačke u Mazar-i-Šarifu, na severu zemlje. U napadu kamiona-bombe su poginule najmanje četiri osobe dok je 128 povređeno. Među žrtvama nije bilo nemačkih državljana. Talibani su, piše Špigel, tu akciju proglasili osvetom za nemačku podršku američkom vazdušnom udaru u provinciji Kunduz u kojem je početkom meseca stradalo tridesetak civila.

„To još jednom pokazuje da su Talibani i dalje u stanju da sprovode ciljane operacije u velikim gradovima Avganistana. To je otrežnjujući nalaz posle 15 godina međunarodne vojne misije, čak i ako uzmemo u obzir da je NATO smanjio obim misije", piše o tome ugledni Frankfurter algemajne cajtung.

List iz istog grada, Frankfurter rundšau, piše: „Da li Bundesver i dalje treba da podržava avganistanske vojnike i policajce u borbi protiv pobunjenika, iako od povlačenja borbenih trupa 2014. neprestano raste broj napada i žrtava? Sve je teže potvrdno odgovarati na ovo pitanje. S druge strane bi kraj misije NATO Resolute Support značio da međunarodna zajednica krši svoju reč, ostavlja Avganistance na cedilu i prepušta ih Talibanima. To budi sećanja na period između 1996. i 2001. kada je velikim delovima zemlje vladao radikalno islamski režim čije metode podsećaju na Kameno doba. Pa ipak, nije primereno jednostavno raditi sve kao i do sada. Šta bi moglo da se promeni? Možda će budući predsednik SAD Donald Tramp okončati ovu debatu."

Rajn cajtung iz Koblenca o tome beleži: „Pokazalo se da domaće snage bezbednosti – uprkos tome što se njihov broj povećao za 300.000 i što imaju profesionalnu obuku – teško uspevaju da zauzdaju napade Talibana i da im je za to često potrebna vazdušna podrška američke vojske. Ali Amerikanci su umorni od rata i upravo su sebi odabrali predsednika Trampa kojem su međunarodni odnosi strani, a osećanja američkih građana bliska."

Jedan od problema je, piše list Lauzicer rundšau, što su milijarde dolara koje je Zapad uložio u zemlju jednostavno isparile. „Niti je zauzdana sveprožimajuća korupcija, niti gigantska proizvodnja droge. Glavni uzrok su posvađani provincijski voždovi i aparatura vlasti, lakoma na mito. To je ponovo ojačalo Talibane."

Ludvigzburger krajscajtung navodi: „Vojni angažman međunarodne zajednice sa nemačkim učešćem, koji je počeo posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, naprosto nije ostvario mnoge proklamovane ciljeve. Možda je tačno da Avganistan više nije centralno leglo terorizma. Paravojska Islamske države svoje regrute traži drugde. Ali insajderi već dugo upozoravaju da je Avganistan ponovo pred provalijom. Napad na nemački konzulat je novi signal da Zapadu hitno treba nova strategija za Avganistan."