„Zapadni Balkan iziskuje mnogo angažmana i strpljenja“

„U poslednjih šesnaest godina koliko sam kancelarka najveći pomaci na zapadnom Balkanu postignuti su nakon pokretanja Berlinskog procesa 2014“, odgovorila je nemačka kancelarka Angela Merkel na pitanje DW da li smatra da su za vreme njenog mandata u tom delu Evrope postignuti mnogi pomaci.

„Tu se radi o smenjivanju svetlosti i senke“, rekla je Merkel. Usponi i padovi. Ona je kao primer navela dogogodišnju grčku blokadu otvaranja pristupnih pregovora tada još Makedonije sa Evropskom unijom. „I samo što smo rešili pitanje imena, sada je tu Bugarska sa svojom blokadom pregovora“, rekla je nemačka kancelarka nakon još jedne konferencije o zapadnom Balkanu u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“ kojeg je upravo ona u Berlinu i pokrenula pre nešto manje od sedam godina.

-pročitajte još: Zapadni Balkan ima koristi od Berlinskog procesa

Kao kancelarka će verovatno još jednom, početkom oktora, učestvovati u novoj verziji zapadnobalkanske konferencije koju je najavio premijer Janez Janša u okviru slovenačkog predsedava Evropskoj uniji. I više je nego upitno da li će njen naslednik ili naslednica sa istim angažmanom da prati taj deo Evrope.

Ono što je još jednom pokrenula početkom ove godine – diplomatsku inicijativu kojom se želi da se region zapadnog Balkana ponovno postavi visoko na spisak prioriteta Evropske unije, nastaviće se verovatno i nakon njenog odlaska – ali u smanjenom obliku. Proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana nije, naime, na listi spoljnopolitičkih prioriteta njenih potencijalnih naslednika.

Primarni interes Evrope

Otpora ne nedostaje ni u Evropskoj uniji, rekla je kancelarka u ponedeljak (5.7.) nakon osme konferencije o zapadnom Balkanu u sklopu Berlinskog procesa. Merkel je u jednom trenutku primetila da protiv procesa proširenja u ovom trenutku nije samo Francuska, već i ostale EU zemlje, poput Holandije. Ali i Bugarska.

Pa ipak: „U primarnom interesu Evropske unije je da jača procese saradnje i kooperacije u regionu u cilju prevladavanja podela“, rekla je Angela Merkel. To znači da i obećanje iz Soluna 2003. zemljama regiona da im je mesto u EU osigurano – ostaje u životu.

Zato i Berlinski proces – čija je prvobitna ideja bila da spoji zapadni Balkan kako bi ga što bolje pripremio za članstvo u Uniji – ostaje u životu i pred njim je „mnogo posla“. „Nama ostaje još da imamo mnogo strpljenja i da se angažujemo na zapadnom Balkanu“, rekla je Merkel.

-pročitajte još: Kako pomoći zapadnom Balkanu?

A sa onim što je do sada postignuto “možemo biti zadovoljni, iako je to suviše malo“, rekla je kancelarka. Pored rominga, nekih infrastrukturinih projekata ili prekograničnog rada s mladima, ostaju još veliki zalogaji kao što su potpuna sloboda kretanja, roba, kapitala i ideja.

Tri miliona vakcinaza Balkan

O samom toku virtuelne konferencije s liderima zemalja zapadnog Balkana i predstavnicima nekoliko članica EU koje su deo procesa, poput Slovenije, Hrvatske ili početne inicijatorke formata Francuske, na konferenciji za novinare nije bilo mnogo reči. Merkel je od aktuelnih stvari pohvalila saradnu u sklopu borbe protiv pandemije i naglasila da će samo Nemačka poslati više od tri miliona doza vakcina u narednom periodu.

I inače nije bilo mnogo toga da se kaže o virtuelnom sastanku koji je trajao relativno kratko (oko dva sata). Kancelarka je zato svoje obraćanje novinarima iskoristila za neku vrstu rekapitulacije svoje politike na Balkanu, od preuzimanja kancelarke dužnosti 2005. Šta se rešilo otada? Srbija i Kosovo? Bosna i Hercegovina? Govoreći o ovom drugom kriznom pitanju, kancelarka je iskoristila šansu da ukase na još jedan moment koji govori u prilog novom nemačkom angažmanu na zapadnom Balkanu.

Problema ima, ali je moglo da ih bude i više

„Situacija u BiH nije zadovoljavajuća. Tu nam je potreban novi elan za izborni zakon i nadam se da će Kristijan Šmit (novi visoki predstavnik u BiH) dobiti podršku u svom radu“, zaključila je kancelarka.

Za vreme njenog mandata jedino je Hrvatska postala članica EU, a način na koji se odvijao mukotrpan proces ulaska te zemlje u Evropsku uniju bio je nagoveštaj da će sledeći procesi biti još mukotrpniji. A to što kancelarka svojevremeno nije došla na proslavu ulaska Hrvatske u EU, jedan od onih mučnijih detalja iz prošlosti koji govori o varljivim odnosima prema tom delu Evrope.

Nekako bi se na kraju mogao steći utisak da Merkel šalje poruku: nisam uspela da rešim sve probleme na Balkanu, ali se bar njihov broj tokom mandata donekle smanjio.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu