Zapadnom Balkanu stara obećanja i nova milijarda evra od EU

„Ponovo se nešto pokrenulo na zapadnom Balkanu," izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, dok je ulazila na Air Stadion u glavnom gradu Albanije. 27 šefova država i vlada EU sastalo se u Tirani sa svojim kolegama iz šest zemalja zapadnog Balkana kako bi još jednom potvrdili da će – na kraju, jednom - sve balkanske države biti primljene u EU. Fon der Leyen je istakla, ne po prvi put, da brzina učlanjenja zavisi od samih kandidata.

Put demokratije je u smeru EU

Ove godine se približavanje Zapadnog Balkana EU ubrzalo, pre svega zbog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Fon der Lajen ove godine vidi značajan napredak zemalja zapadnog Balkana na putu prema EU.

„Autokratije poput Rusije i Kine pokušavaju da vrše uticaj na Zapadnom Balkanu. Ali EU je vaš daleko najvažniji partner. Morate odlučiti na čijoj ste strani. Ako ste na strani demokratije, to je onda EU. Ili želite da izaberete drugačiji put? Zato su ovo fundamentalna pitanja o kojima mi sada zajedno raspravljamo", rekla je Fon den Lajen na samitu.

Vučić i Šolc

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je uprkos prvobitnom odbijanju ipak doputovao u Tiranu, osetio se prozvanim. Srbija je tradicionalni saveznik Rusije. Vučić do sada nije zaista oštro kritikovao napad na Ukrajinu.

On je negirao postojanje toliko tesnih veza sa Moskvom. Predsednik Srbije je pred novinarima odbacio optužbe da Srbija na Balkanu radi u korist Rusije: „To smo demantovali svojim postupcima. Lako je širiti svakakve optužbe, lažne tvrdnje i neistine o našoj zemlji, ali istina na kraju pobeđuje. Srbija je nezavisna država i na putu ka EU. I to će tako i ostati".

Nemački kancelar Olaf Šolc je na to odgovorio da ostaje neslaganje sa Srbijom o sankcijama Rusiji. „Očekujemo da sve zemlje kandidati podrže sankcije", rekao je Šolc. Ipak, on ima utisak da „u Srbiji postoji vrlo jasna perspektiva prema EU".

Srbija i Kosovo

Proces pridruživanja Zapadnog Balkana EU već 20 godina usporava sukob između Srbije i Kosova, kojeg Beograd i dalje smatra otcijepljenom pokrajinom. EU se trudi da posreduje kako bi se na kraju postiglo obostrano priznanje državnosti. To bi bio preduslov za stvarni napredak u pristupnim pregovorima.

U tu svrhu Nemačka i Francuska podnele su novi predlog, čiji detalji još ne mogu biti poznati, rekao je poverenik EU za spoljnu politiku Žozep Borel. Taj predlog verovatno ima za cilj da sve države EU priznaju Kosovo ali i da Srbija u jednom trenutku napravi taj korak. Pet od 27 zemalja EU do sada nije priznalo Kosovo.

U svakom slučaju, Kosovo, kao poslednja država Balkana, hoće do kraja godine zvanično da podnese zahtev za članstvo u EU.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani ističe da u potpunosti podržava sankcije Evropske unije Rusiji. Srbija, s druge strane, to ne radi. „S jedne strane imate zemlje koje se potpuno slažu sa EU, sa druge strane imate države koje se potpuno slažu sa Putinom. Ne treba ih tretirati jednako", glasio je zahtev predsednice Kosova Evropskoj uniji.

Praktične stvari i milijarda

Umesto da se direktno umeša u sukob između Srbije i Kosova, EU na ovom samitu u Albaniji radije ističe napredak ostvaren kod praktičnih stvari.

EU je stavila na sto paket pomoći od milijardu evra zemljama Zapadnog Balkana, kako bi mogle da najsiromašnijima daju pomoć za struju i grejanje i da investiraju u obnovljive izvore energije.

Osim toga, nakon višegodišnjih pregovora, potpisan je sporazum kojim će se postepeno smanjivati i do 2027. potpuno ukinuti roming u EU.

Do 2024. bi građani Kosova trebalo da mogu da putuju u EU bez vize.

EU se zalaže i za jačanje trgovine i naučne razmene unutar zemalja Zapadnog Balkana. I pristup unosnom unutrašnjem tržištu EU trebao bi da se postepeno olakša, izjavili su visoke EU-diplomate pred sastanak u Tirani.

Domaćin samita, koji se po prvi put održava u zemlji kandidatu, bio je oduševljen. Edi Rama, premijer Albanije, nazvao je sporazume „fantastičnim" i „istorijskim". On je istakao da sada studenti iz svih balkanskih zemalja mogu slobodno da studiraju na univerzitetima širom EU. To je inače bilo moguće samo za studente iz država članica.

„Ovo je veoma dobra vest za naše mlade ljude", rekao je Rama. EU je sebi postavila zadatak da ovakvim koracima smanji „odliv mozgova", odnosno masovnu migraciju dobro obrazovanih mladih ljudi sa Zapadnog Balkana. „Imali smo teške trenutke, ali nikada nismo odustali od vere u EU", rekao je Edi Rama. Samit u Tirani nije kraj puta, već važna prekretnica.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.