Zašto je Rusiji stalo do dobrih odnosa sa Talibanima

Prva poseta jedne delegacije talibanske vlade Avganistana Ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu 2022. je – kako u Rusiji tako i van nje – izazvala veliku pažnju javnosti. Dve godine kasnije, predstavnici Talibana su ponovo otputovali na forum koji se održava od 5. do 8. juna.

To možda nikome ne bi upalo u oči da uoči njihovog dolaska ruska ministarstva pravde i spoljnih poslova nisu predložila predsedniku da ukloni Talibane sa liste zabranjenih organizacija. Vladimir Putin se o tome nije direktno izjasnio, ali je izjavio da je neophodno da se razviju „odnosi“ sa Talibanima kao i sa „aktuelnom vladom“ u Avganistanu.

Šta to znači? Hans-Jakob Šindler, ekspert za Bliski istok u međunarodnoj organizaciji „Projekat za borbu protiv ekstremizma“ (CEP) kaže da, iako ne poznaje interne procese donošenja odluka u ruskom ministarstvu spoljnih poslova, može da se pretpostavi da Rusija očekuje nekakvu protivuslugu za ponudu da skine Talibane sa svoje terorističke liste.

To bi, kako on napominje, moglo da dovede do problema: „Talibani su uvek spremni da prihvate uslugu, ali kada je reč o protivuslugama, stvari postaju vrlo komplikovane.“

Nemački stručnjak za Avganistan Tomas Rutig u inicijativi Kremlja vidi taktiku preduzimanja malih koraka u pravcu zvaničnog priznanja Talibana – što se ovima, naravno, dopada.

Poklon za Talibane

Sledeći korak nakon brisanja sa terorističke liste bi moglo biti i priznanje Talibana kao legitimne državne sile u Avganistanu, smatraju eksperti. Od 2015. se uočavaju informacioni kontakti između Rusije i Talibana. Osim toga, postoje i sumnje da je Rusija isporučivala oružje Talibanima.

Dve strane su u martu 2022. zvanično stupile u diplomatske odnose. Šest meseci pre toga, u avgustu 2021, borci Talibana su preuzeli vlast od avganistanske vlade – ne naišavši pritom na velik otpor. Vojnici i predstavnici zapadnih zemalja koji su podržavali dotadašnju vladu, žurno su napustili zemlju.

Talibani su u Avganistanu bili na vlasti od 1996. do 2001. Njihovo vraćanje na vlast dve decenije kasnije značilo je povratak šerijata i ograničavanje mnogih osnovnih prava, pre svega žena i devojčica. Otada nijedna država nije priznala Talibane kao legitimnu vladu. I u Rusiji je taj pokret od 2003. na listi zabranjenih organizacija.

Ipak, međunarodni front protiv tog režima je počeo da popušta. Kazahstan je bio prva zemlja koja je 3. juna obznanila da skida Talibane sa liste terorističkih organizacija.

Da li bi Kremlj na Ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu mogao da saopšti da Talibani ni u Rusiji više neće biti tretirani kao teroristička organizacija? Stručnjaci to smatraju mogućim. Ali, Hans-Jakob Šindler kaže da se Kremlj nalazi u dilemi: s jedne strane bi to bio „nespretan šahovski potez“ da se taj korak najavi a da se za njega ne dobije protivusluga. „S druge strane, naravno da ne mogu da se potpisuju veliki privredni ugovori sa organizacijom koja se zvanično još nalazi na nacionalnoj terorističkoj listi.“

Više trgovine između Kabula i Moskve

Šindler u približavanju Rusije Talibanima vidi politički korak koji za Moskvu ne znači velike rizike. „Da li će Talibani biti skinuti sa ruske liste terorističkih organizacija ili ne, to je relativno nevažno, dokle god Savet bezbednosti u Njujorku i dalje ima Talibane na svojoj listi za sankcije“, jer ta lista je za Rusiju „pravno obavezujuća“.

Da ne bi prekršila sankcije UN, ruska strana je, prema informacijama DW (iz izvora dostupnih javnosti) pozvala u Sankt Petersburg samo one predstavnike Talibana koji se ne nalaze pod međunarodnim sankcijama kao pojedinci.

Iz perspektive stručnjaka, brisanje sa liste neće ništa promeniti u praksi. Ali, ono pomaže jačanju budućih odnosa. Prema ruskim navodima, samo prošle godine se obim trgovine između dve zemlje upetostručio i prešao granicu od milijardu dolara, kaže Šindler. Pri tome je, kako dodaje, „milijardu dolara obrt koji je za avganistansku privredu ogroman, a za rusku – relativno nebitan“.

Poboljšavanje odnosa sa Talibanima je izraz ne samo ruske, već i kineske spoljnopolitičke strategije, kaže Tomas Rutig: Moskva i Peking pokušavaju da popune  vakuum koji je nastao nakon povlačenja zapadne koalicije iz Avganistana i hoće da uključe Talibane u antizapadnu zajednicu država.

To ima i ekonomske razloge, objašnjava Hans-Jakob Šindler. Oni počivaju na pretpostavci „da se u avganistanskom tlu nalazi čitav niz strateških sirovina koje bi mogle da se dugoročno eksploatišu prilikom uspostavljanja mira i gradnje adekvatnih infrastruktura“.

Tomas Rutig dodaje: Avganistan na spoljnopolitičkom planu nema prioritet za Rusiju, ali Moskva vidi svoje interese u uspostavljanju infrastrukture u toj zemlji.

Talibani kao saveznici u borbi protiv terora

Važno je pomenuti i teroristički napad u moskovskom Krokus siti holu od 22. marta ove godine, za koji je odgovornost preuzela tzv. „Islamska država provincija Korasan“ (ISPK). Rusko vođstvo je, kako smatra Šindler, shvatilo da taj ogranak IS u Avganistanu ponovo predstavlja terorističku opasnost za druge zemlje. To je, naglašava Tomas Rutig, pojačalo „prirodni interes“ Moskve da ojača kontakte sa sadašnjim režimom u Kabulu.

Dva stručnjaka različito ocenjuju mogućnosti da Talibani pomognu Moskvi da suzbije terorističku opasnost. Rutig kaže da će Talibani učiniti sve da nadjačaju „Islamsku državu“. A Šindler smatra da Moskva, „baš kao i mnogi na Zapadu“ greši sa procenom da Talibani odbacuju „Islamsku državu provinciju Korasan“. On kaže da to nije tačno: mnogi članovi ISPK su bivši Talibani. Osim toga, mnogi Talibani su ideološki bliski ISPK.

Pritisak na njih bi mogao da dovede do masovnog prelaska Talibana u redove ISPK. Šindlerov zaključak glasi: da bi njihov režim preživeo, Talibani bi morali da „veoma fino izbalansiraju“ borbu protiv „Islamske države provincija Korasan“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku