Zašto su deportacije kriminalaca toliko komplikovane?

Taj brutalan čin potresao je čitavu Njemačku. Čovek je 25. januara 2023. nasumično izbo putnike u regionalnom vozu između Kila i Hamburga u blizini Brokšteda. Navodni počinilac Ibrahim A, 33-godišnji Palestinac bez državljanstva i sa više krivičnih dosijea, ubio je 17-godišnjeg i 19-godišnjeg mladića, i ranio nekoliko drugih osoba.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) koja je obišla mesto zločina nije bila jedina koja se glasno zapitala: „Kako je moguće da je takav počinilac još uvek bio u zemlji?“

Šta tačno znači deportacija?

Stranci koji nemaju pravo da ostanu u Njemačkoj u principu mogu da budu deportovani. Razlog je često to što je njihov zahtev za azil odbijen. O deportaciji se govori kao o pretnji kada je stranac počinio krivično delo ili je, na primer, član terorističke organizacije. Takva lica mogu da budu pritvorena i potom vraćena u svoje zemlje porekla, što se obavlja uglavnom avionom. Ta progon su odgovorne savezne pokrajine.

Ali, Ibrahim A. nije deportovan, iako je bio poznat policiji i iako je počinio druga krivična dela. Pušten je iz pritvora neposredno pre zločina koji mu se sada stavlja na teret. Razlog: Ibrahim A. dolazi iz Pojasa Gaze. „U tom slučaju je potrebna država koja je voljna da tu osobu primi nazad. Ta država nedostaje kada je osoba bez državljanstva“, objašnjava za DW istraživač migracija Gerald Knaus.

Ofanziva repatrijacije vlade je „tužan vic“

U svom koalicionom sporazumu, vladajuće stranke SPD, Zeleni i FDP, dogovorile su se i da će sprovesti „ofanzivu repatrijacije“. To znači da bi trebalo brže da se proteraju iz zemlje kriminalci i potencijalno opasne osobe.

Te najave, međutim, nisu pratile nikakve akcije, kritikuje u razgovoru za DW Andrea Lindholc, ekspertkinja za unutrašnje poslove opozicione bavarske CSU: „Vladina najavljena ofanziva repatrijacije je tužan vic.“

Prema zvaničnim podacima, krajem prošle godine bilo je registrovano 304.308 osoba koje moraju da napuste zemlju. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je prošle godine deportovano 12.945 ljudi. Najviše deportovanih poreklom su iz Gruzije, Albanije, Srbije, Moldavije i Pakistana. Prethodne godine bilo je 11.982, a pre pandemije korone, 2019. godine, broj je bio 22.000, skoro duplo više.

„Ova vlada u stvari ništa uradila gotovo ništa“, kritikuje poslanica CSU Lindholc. Deportacije jesu zaista teške za pojedince o kojima je reč, ali one su „nužna posledica naših prava na azil i boravak“.

S druge strane, političarka Levice Klara Bunger zabrinuta je zato što se, smatra, ljudi suviše često deportuju u zemlje u kojima je rat, u kojima vlada politička represija ili siromaštvo. „U svakodnevnoj deportaciji uvek je prisutno i policijsko nasilje, poniženje“, dodaje Bunger.

Savezna vlada želi sporazume sa zemljama porekla

Koaliciona nemačka vlada želi da brže i doslednije vrši deportacije. Sada za to postoji i lice i kancelarija – naime, bivši ministar za integracije Severne Rajne-Vestfalije Joahim Štamp (FDP) stupio je 1. februara na dužnost specijalnog predstavnika za sporazum o migracijama. Nova kancelarija deluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova.

Svoj program Štamp je predstavio u saopštenju za javnost: „Svako ko želi da radi u Nemačkoj mora da dobije poštene mogućnosti“. Kriminalci i opasni ljudi, s druge strane, morali bi da budu deportovani, a za to je neophodno uspostaviti „praktične i partnerske sporazume sa zemljama porekla“.

Istraživač migracija Gerald Knaus smatra da je taj novi organ u suštini dobra ideja. „Koncentrisanje na sve opasne i prestupnike koji mogu da budu deportovani“ jeste ambiciozno, kaže Knaus, ali je isto tako važno i „formiranje evropskih koalicija“ u tu svrhu.

Mnoge evropske zemlje su na granici izdržljivosti. Potražilaca azila ima više nego što ih je odavno bilo. Osim toga, četiri miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine u zemlje EU u potrazi za zaštitom od rata koji i dalje traje u njihovoj domovini.

Sve su to razlozi zbog kojih EU želi da brže deportuje ljude. U čitavoj Uniji prošle godine je deportovan tek svaki peti stranac bez prava boravka. „Imamo veoma nisku stopu povratka i uočavam da tu možemo da napravimo značajan napredak“, rekla je nedavno komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Jedan od glavnih razloga za sporu deportaciju jesu problemi sa zemljama porekla koje ne žele da primaju svoje državljane, rekla je Johanson. Ona želi da se izvrši veći pritisak na zemlje-porekla.

Deportacije su suštinski teške, „jer druge zemlje moraju da sarađuju, a često nemaju interesa za to“, kaže istraživač migracija Knaus. Istovremeno, balkanske države, kao i Moldavija i Gruzija, veoma dobro sarađuju, jer ne žele da se njihovim građanima oduzme bezvizni status za EU.

EU želi da poveća pritisak

Prema jednom dokumentu EU, vizna politika „jedan je od najvažnijih instrumenata za unapređenje saradnje s trećim zemljama u oblasti povratka“. To bi moglo na primer da znači da se rok za obradu zahteva za vizu iz zemalja koje nisu spremne da ih prihvate produžava ili da se povećavaju takse za vizu.

Kao problematične zemlje smatraju se Maroko, Tunis i Alžir. On često čak i ne izdaju dokumenta svojim građanima ili ne priznaju papire EU. Povratak je tada praktično nemoguć.

Evropska unija već je zauzela oštriji pristup za izdavanje viza za Bangladeš, Irak, Gambiju i Senegal. Prema EU, pritisak bi takođe mogao da bude pojačan smanjenom ekonomskom ili razvojnom pomoći zemljama koje ne sarađuju. Međutim, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer nije za to – i zbog toga je kritikuje opozicija. „Fezer govori o deportacijama u Berlinu, ali ih blokira u Briselu“, kaže političarka CSU Lindholc.

Osumnjičeni napadač iz nemačkog voza nije mogao da bude proteran iz zemlje, iako je prethodno upao u oči upravo zbog jednog napada nožem. A i pitanje ministarke Fezer, „kako je moguće da je takav počinilac još uvek bio u zemlji“ otada se često postavlja. Zato su i očekivanja od novog vladinog predstavnika za migracije Joahima Štampa – velika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.